Rio Tinto u Srbiji: Demonstracije protiv rudnika litijuma - šta znamo do sada
Od kada je Vlada Srbije 16. jula dala zeleno svetlo za nastavak iskopavanja litijuma u dolini Jadra, ekološki aktivisti i građani izašli su na ulice više od 10 gradova i opština u Srbiji.
Nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, stopiranog pre dve i po godine, izazvala je talas protesta u centralnoj Srbiji.
U strahu da će projekat kompanije britansko-australijske kompanije Rio Tinto na zapadu Srbije nepopravljivo zagaditi vodu i zemljište, ekološki aktivisti i građani poslednjih sedam dana izlaze na ulice više od 10 gradova i opština u zemlji.
Pod pritiskom masovnih protesta, Vlada Srbije je 2022. godine stopirala projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2.4 milijarde dolara.
Ustavni sud Srbije je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a 16. jula, vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom".
Ko sve protestuje protiv rudnika litijuma?
Od ponedeljka 22. jula, protesti su održani u Valjevu, Loznici, Grockoj, Koceljevi, Negotinu, Arilju, Bogatiću i Krupnju, pokazuju podaci organizacije Arhiv javnih skupova.
Zahtevima za obustavu rudarenja litijuma su se u ponedeljak 29. jula pridružili i stanovnici Šapca i Aranđelovca.
„Tu smo zato što branimo naše reke i vazduh. Dugujemo i našim precima i potomcima. Nema nikakve veze sa politikom, već zdravim razumom i prirodom.
„Ne verujemo u priče da taj rudnik može da bude i ekološki i profitabilan, ne treba nam ta vrsta profita. Nadam se da ovakvi skupovi mogu nešto da promene", kaže Anja Petrović, 42-godišnja Šapčanka za BBC na srpskom.
Iz sličnih razloga je na ulicama Šapca i gotovo 20 godina stariji Milan Starčević iz okolnog sela Majur.
„Bio sam 28. juna, na Vidovdan, u Loznici, zato što smatram da je to moja obaveza.
„Kad vidimo da je to u Nemačkoj proradilo, možda razmislimo i mi", dodaje kratko za BBC na srpskom.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) prethodno je dao rok Vladi da do 10. avgusta zakonski zabrani rudaranje litijuma i bora, podsetila je na protestu aktivistikinja Ljiljana Bralović.
„Ukoliko to ne bude poštovano, krenućemo u radikalizaciju protesta i blokada", rekla je Bralović okupljenima, prenosi agencija Beta.
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je ranije da je na teritoriji Aranđelovca, Topole, Rače, Knića i Kragujevca aktivno samo šest istražnih polja, „deset puta manje od broja koji pogrešno navode pojedini takozvani aktivisti koji su zakazali proteste protiv iskopavanja litijuma".
U tim opštinama se istražuju mermer, gips, tehničko-građevinski kamen, a ne kritične mineralne sirovine, u koje spada litijum, navodi se u saopštenju.
Pogledajte i ostale fotografije sa protesta u Šapcu:
Međutim, litijum nije jedini razlog što su građani na ulici - demonstranti ukazuju na druge ekološke probleme u njihovim mestima, poput zagađenja vazduha, reka i jezera, kao i odlaganja otpada.
Baš to je slučaj u Negotinu, na istoku Srbije, gde su se građani u petak, 26. jula okupili da protestuju protiv zagađenja vazduha izazvanog učestalim požarima na gradskoj deponiji.
Na protestu pod sloganom „Za čist vazduh" takođe su se pridružili demonstracijama protiv rudarenja litijuma.
„Prvenstveno smo digli glas protiv lokalnih problema, ali naravno da nas itekako zanima šta se dešava na zapadu zemlje", kaže 29-godišnja Anđela Lazić iz nove ekološke organizacije „Negotinci u akciji", osnovane marta 2024, za BBC na srpskom.
U Loznici, blizu mesta gde se planira otvaranje rudnika litijuma, u petak se okupilo više od 3.000 ljudi, saopštili su iz organizacije Arhiv javnih skupova.
Mesec dana ranije, u tom gradu je održan Svelitijumski sabor, nacionalni skup protiv rudarenja, odakle su BBC novinari izveštavali.
Okupljeni su tražili usvajanje zakona o zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, a takođe su najavili blokade „ključnih tačaka" i „železnice" u Srbiji ukoliko zahtev ne bude ispunjen u roku od 40 dana.
Projekat ’Jadar’
Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.
Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.
Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.
Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.
Srbija i Evropska unija su 19. jula u Beogradu potpisale memorandum o razumevanju i strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima Još 2021, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.
Između ostalog, demonstranti su organizovali blokade auto-puta Beograd-Sofija, uzrokujući prekide saobraćaja na jednoj od najvažnijih ruta za razmenu robe između Austrije, Slovenije i zemalja Jugoistočne Evrope, koja je poznatija kao Koridor 10.
Jedan od prvih masovnih protesta, gde je pomenuto iskopavanje litijuma, bilo je regionalno okupljanje Ekološki ustanak aprila 2021. godine u Beogradu, sa kojeg je BBC na srpskom izveštavao.
Sporadični ekološki protesti u Srbiji dešavaju već skoro tri decenije, a pokretač je često bio strah aktivista i građana da će reke biti isušene zbog izgradnje brana i mini-hidroelektrana.
„Nećete kopati“ poruka sa protesta protiv litijuma u Barajevu
Građani koji se protive planiranom rudarenju u Srbiji okupili su se danas na protestu ispred gradske opštine Barajevo, a potom u protestnoj šetnji Svetosavskom ulicom krenuli ka autobuskoj stanici.
Okupljeni nose transparente sa porukama „Dešava vam se narod“ , „Hoću livade, šume i puteljke potoke i reke!“ , „Nećete kopati“, „Nećemo rudnike nećemo Yunirisk“.
Marko Popović iz Incijative „Eko Barajevo“ izjavio je za FoNet da je današnji skup podrška ljudima iz Jadra.
„Mi, građani Barajeva, izražavamo duboko nepoverenje prema kompaniji Rio Tinto koja ima plan da iskopava i eksploatiše litijum u našoj zemlji“, rekao je Popović.
On je naglasio da se istovremeno traži i trajna zabrana iskopavanja i eksploatacije litijuma u Srbiji.
„Dodatni problem na lokalu nam predstavlja kompanija Yunirisk koja je podnela zahtev za izdavanje nove dozvole za preradu opasnog industrijskog otpada u Barajevu, a mi smo jedina preostala ekološka opština u Beogradu“, naveo je Popović.
Protesti protiv eksploatacije litijuma u više mesta u Srbiji
Protesti protiv iskopavanja rude jadarita za proizvodnju litijuma u zapadnoj Srbiji organizovani su 29. jula u više mesta u Srbiji.
Okupljanja građana protiv eksploatacije litijuma, odnosno projekta "Jadar" koji planira da realizuje međunarodna kompanija "Rio Tinto", organizovana su u Ljigu, Kraljevu, Aranđelovcu, Šapcu i beogradskoj opštini Barajevo.
Neki od okupljenih u Ljigu nosili su državne zastave, a aktivistkinja Ljiljana Bralović rekla je na tom protestu da je Vladi Srbije dat rok da do 10. avgusta zakonski zabrani rudarenje litijuma i bora u Srbiji, prenosi Beta.
Ona je, u obraćanju okupljenima kazala da je taj rok kabinetu premijera Miloša Vučevića dao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).
"Ukoliko to ne bude ispoštovano, krenućemo u radikalizaciju protesta, blokade..", rekla je Bralović.
U dolini Jadra u Srbiji neće litijum, dok vlast oživljava projekat Rio Tinta
Ona je dodala da rudarenje nije karta za ulazak u EU i da "niko ne želi da u njihovom savezu budu države gde su prljave tehnologije, ogromno zagađenje, gde vlada visoka korupcija".
U Kraljevu govornici su kritikovali vlast u Srbiji, uz ukazivanje na, kako su naveli, štetnost od iskopavanja liitijuma u Srbiji, prenosi Beta.
Više hiljada građana Aranđelovca okupilo se na Trgu Slobode u tom gradu, prenosi reporter RSE.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić poručio je na tom protestu građanima da ne dozvole otvaranje rudnika u Jadru, u zapadnoj Srbiji.
Sa protesta u Šapcu poručeno je da bi rudarenje litijuma uništilo životnu sredinu, vodu i vazduh, prenosi Beta.
Poljiprovrednik Milan Ivanović je, u obraćanju okupjenima, apelovao na jedinstvo svih u toj borbi.
"Moramo svi složno da branimo ovo naše, što imamo, samo proizvodnja zdrave hrane", kazao je on, prenosi agencija Beta.
Protesti zbog najava eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji i otvaranja rudnika organizovani su i prethodnih dana, između ostalog, u Novom Sadu, Negotinu, u istočnoj Srbiji i Valjevu, na zapadu Srbije.
U Beogradu je 19. jula tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Prethodno Vlada Srbije vratila u život projekat "Jadar", po kome bi međunarodni rudarski gigant Rio Tinto trebalo da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra na zapadu zemlje. Zvaničnici u Srbiji govore o eksploataciji litijuma kao velikoj šansi Srbije.
Vlada Srbije je početkom 2022. stavila tačku na ovaj projekat nakon masovnih ekoloških protesta. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je ove godine da bi Srbija mogla da počne da iskopava jadarit i proizvodi litijum 2028. godine.
Rio Tinto je ranije saopštio da ovo područje ima jednu od najvećih evropskih rezervi rude jadarita za proizvodnju litijuma i da bi moglo da se proizvede 58.000 tona godišnje, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Pojedine ekološke organizacije i opozicione partije u Srbiji protive se ovom projektu zbog bojazni da će projekat imati pogubne efekte po životnu sredinu.
Protesti protiv iskopavanja litijuma u nekoliko gradova u Srbiji
Protesti protiv rudarenja litijuma održani su u nekoliko gradova i opština Srbije - u Kraljevu, Šapcu, Aranđelovcu, Ljigu i Barajevu.
U nekoliko gradova održani su protesti protiv rudarenja litijuma i kompanije Rio Tinto, koja planira iskopavanje tog minerala na teritoriji Srbije.
Građani Kraljeva okupili su se na centralnom gradskom trgu u znak protesta zbog najava ekploatacije litijuma u Srbiji, ali i davanja u zakup osam lokala apotekarske ustanove Kraljevo privatnicima.
Na najmasovnijem okupljanju u poslednjih desetak godna, lokalni aktivista pokreta "Ne damo Ibar“ i odbornik u Skupštini Kraljeva Nebojša Kovandžić pozvao je Kraljevčane da se usprotive kopanju litijuma u Srbiji, ali i da se bore protiv, kako je rekao, uzurpacije institucija, uništavanja reka i šuma i podzemnih istraživanja u okolini Kraljeva.
Na skupu je bilo reči i o onome što je jedna od glavnih tema u Kraljevu – davanje u zakup osam najrentabilnijih apoteka Apotekarske ustanove Kraljevo privatnicima, o čemu je lokalna samouprava donela i sprovela odluku u poslednjih nekoliko meseci.
Predstavnica zaposlenih u toj ustanovi Biserka Nikolić Zubac poručila je da zdravlje nema cenu. Pozvala je Kraljevčane da potpisima podrže zahtev radnika te ustanove da se raspiše refrendum o budućnosti Apotekarske ustanove Kraljevo, koji se prikupljaju do kraja septembra.
Protest protiv iskopavanja litijuma održan je i u Šapcu. Govornici u Šapcu tražili su hitno donošenje zakona koji bi trajno zabranio rudarenje litijuma i bora. Poručeno je da je neophodno zaštititi vodu i njive, Mačvu, Jadar i Cer.
Dragan Isailović, tehnolog u Šabačkom vodovodu i višestruki pobednik kviza Slagalica, podsetio je okupljene na geopotencijale ovog kraja, posebno vodu, jer je Mačva najveći rezervoar zdrave vode u ovom delu Evrope i taj vodonosni sloj, kako je rekao, puni reka Drina koja će ako dođe do rudarenja litijuma biti zagađena.
Milan Ivanović, poljoprivrednik iz Tabanovića, poručio je da želi da na plodnoj zemlji za svoje potomke gaje zdravu hranu i da, ako se Šapčani udruže, kao u vreme poplava, kada je Sava pretila, mogu da se izbore i sa ovom nedaćom.
Turistički vodič, Ana Pavlović, poručila je da se ne sme dozvoliti rudarenje litijuma jer to ugrožava ne samo, kako je rekla, naše zdravlje, već i lepotu Cera i da ćemo umesto prirode i pejzaža, strancima pokazivati samo projekte.
Serija protesta usledila je posle odluke Vlade Srbije od 16. jula da se nastavi projekat izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, koji je stopiran 2022. godine.
Odluka je usledila nakon što je ranije ovog meseca Ustavni sud Srbije odlučio da su vlasti u Srbiji stopiranjem projekta 2022. godine prekoračile ovlašćenja. Projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2,4 milijarde dolara, stopiran je pre dve i po godine nakon masovnih ekoloških protesta.
"Samo je odjednom buknulo": Protesti širom Srbije protiv kopanja litijuma
"To je najmanje što mogu da uradim kao pojedinac – da iskažem svoj stav protiv Rio Tinta, rudnika i iskopavanja litijuma".
Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) priču počinje Snežana Jurišić iz Bogatića, gradića u Mačvi na zapadu Srbije.
U Bogatiću je 27. jula učestvovala na protestu protiv rudnika litijuma multinacionalne kompanije Rio Tinto, koji bi, prema planovima, od njihove opštine bio udaljen oko 50 kilometara.
Dok država svojim odlukama proteklih sedmica oživljava Rio Tintov projekat u dolini reke Jadar, serija ekoloških protesta organizuje se u gradovima širom Srbije.
"Strah me je od otvaranja tog rudnika, od načina na koji će se litijum eksploatisati", dodaje Snežana Jurišić.
Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja godinama ukazuje da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, uverava javnost da je projekat bezbedan.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, rudnik bi bio otvoren 2028. ako kompanija ispoštuje ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Ne isključuju mogućnost da se građani o kopanju litijuma izjasne na referendumu.
Gde su protesti?
Od Valjeva, preko Krupnja, Koceljeve, Arilja, do Negotina, stotine građana su se okupile proteklih dana sa porukom da "rudnika neće biti".
Pored Aranđelovca, Šapca, Kraljeva, protesti su ove sedmice planirani i u Ljigu, Kosjeriću, Mladenovcu.
Aktivista Ivan Bjelić istakao je za RSE da su protesti "spontani i samoorganizovani".
"Samo je odjednom buknulo", ocenio je.
I opozicione političke partije protive se projektu "Jadar", ali, kako se naglašava, nisu organizatori protestnih skupova.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević podseća da je Vlada Srbije stopirala izgradnju Rio Tintovog rudnika početkom 2022, pod pritiskom masovnih ekoloških protesta.
Zato u novim skupovima vidi šansu da utiču na nameru vlasti u vezi sa eksploatacijom litijuma.
"Protesti su manje-više spontani. Nemaju međusobnu koordinaciju. Ja to vidim kao autohton pristup, odnosno da tu nema rukopisa političkih stranaka", ocenjuje on.
"Najviše prava da predvode proteste imaju ljudi koji žive na lokacijama koje su potencijalna mesta za eksploataciju. Ti ljudi su veća opasnost po ovu vlast nego opozicija", dodaje Milivojević.
Šta su motivi za protest?
U Bogatiću koji ima oko 5.500 stanovnika, na protestu protiv rudnika okupilo se, prema procenama, oko 1.000 ljudi.
Snežana Jurišić kaže da u njenom mestu, koliko se ona seća, većeg protesta nije bilo.
"Videla sam svog nekadašnjeg profesora istorije, svoje prijatelje, drugove iz škole. Prosto, videla sam da nisam sama i da nas ima još. I sad mi je lakše, to mi je dalo nadu", dodaje.
Uverena je da protesti imaju snagu da promene nameru vlasti da se rudnik litijuma otvori.
"Ja nikada nisam bila član političke stranke, niti ja imam motiv da bilo koga rušimo sa vlasti, nego samo da se projekat zaustavi i da se sve još jednom preispita", objašnjava ona.
Protest ekoloških organizacija u Loznici posle najava vlasti u Srbiji da nisu odustale od rudarenja litijuma, 28. juna 2024.
Ko su organizatori protesta?
Informacije o protestima se, kaže Ivan Bjelić, šire putem telefona i društvenih mreža.
"Sve ide tako što lokalci prave plakate, na internetu podele pozive na protest", dodaje.
Bjelić je među aktivistima koji te objave dele na svojim profilima.
"Pre nego što podelimo poziv da je u nekom gradu protest, mi tražimo proveru", objašnjava.
Ističe da nema formalnih organizatora protesta, ali da njihovu realizaciju pomažu članovi lokalnih ekoloških udruženja ili grupa građana.
"Ono što nam ljudi govore je da im se na protestima priključuju i ljudi iz političkih partija, ali svojim imenom i prezimenom, ne strankom ili pokretom. Ovo je građanska reakcija i tako bi trebalo da ostane", ocenjuje on.
Jedan od vidova samoorganizovanja su, kako navodi, i transparenti protiv rudnika koji "osviću" širom države – primera radi, okačeni na ograde mostova ili puteva.
"Srbija je ekološki tempirana bomba i u svakom gradu možete čuti bar dva ekološka problema. Ekološki protesti bukte već godinama i ljudi su shvatili da ovo (otvaranje rudnika litijuma) ne smemo da pustimo", smatra Bjelić.
Protesti su do sada proticali bez incidenata.
Kad su počeli protesti?
Poslednji talas skupova protiv iskopavanja litijuma počeo je u Loznici, 28. juna.
Nedaleko od tog grada planirana je izgradnja Rio Tintovog rudnika.
Loznicom je tog dana prošlo više hiljada građana, a vlastima je upućen zahtev da se zakonom zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.
Za usvajanje zahteva dat je rok od 40 dana, odnosno do 10. avgusta, za kad su organizatori najavili dalje akcije, poput blokiranja železnica.
Na to su reagovali predstavnici vlasti sa porukom da blokade neće biti dozvoljene.
Ovaj protest je bio u organizaciji udruženja "Ne damo Jadar" i Saveza ekoloških organizacija Srbije.
Njihovi aktivisti bili su i u Beogradu ispred Ustavnog suda, kada je ta pravosudna institucija 11. jula proglasila neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta.
Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.
Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.
Kakav je stav opozicije?
Dok su stotine građana na lokalnim protestima, poslanici vlasti i opozicije su u skupštinskoj sali, gde od 23. jula traje zasedanje o 60 tačaka dnevnog reda.
Iako litijum nije među njima, jedna je od glavnih tema rasprave.
Većina opozicionih partija se protivi projektu "Jadar".
Njihovi su zahtevi različiti – kreću se od raspisivanja vanrednih izbora, poziva na proteste i "opštu pobunu", sazivanja sednice o litijumu, do zahteva da Skupština raspravlja o narodnoj inicijativi o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele države.
Ta inicijativa, sa 38.000 potpisa građana, upućena je u Skupštinu u maju 2022. godine, ali od tad nije uvrštena na dnevni red.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da opozicija nema potencijal da se ujedini oko ove teme.
"Opozicija dve godine nije uspela da natera vlast da stavi na dnevni red Skupštine narodnu inicijativu o litijumu. Dakle, ona je nejaka i dalje. Ne može ni ono što je po zakonu i Ustavu da istera, kako onda dalje pričati o bilo čemu", ocenjuje on.
Poziv opoziciji da "spusti loptu" po pitanju kopanja litijuma uputila je predsednica parlamenta Ana Brnabić.
Ona je 26. jula najavila formiranje parlamentarne komisije u vezi sa projektom Jadar.
Istog dana, opozicija joj je poručila da u toj komisiji ne bi učestvovala, optužujući vlast da "lobira za Rio Tinto".
Cvijetin Milivojević smatra da predlog vlasti o dijalogu nema perspektivu.
"Ukoliko vi imate iskrenu želju da čujete sve strane, ne samo stručnjake i laike koji su politički ostrašćeni, nego i građane, onda ne biste krenuli sa brutalnom kampanjom u korist eksploatacije litijuma, po svaku cenu. Ne biste one koji su protiv ili imaju određenu rezervu nazivali izdajnicima ili ljudima koji su protiv Evrope i mrze napredak Srbije", dodaje on.
Da li će biti referenduma?
Mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine prvo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je iz Pariza 26. jula poručio da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.
"Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih", naveo je on.
Vučić je ocenio da građani na tom izjašnjavanju ne bi birali "između kopanja i zdravlja", već između "lažne brige i ekonomskog napretka i prosperiteta".
Opoziciju je optuživao za "negativnu kampanju" i "širenje neistina" o litijumu.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je potencijalni referendum najavljen za kraj naredne godine kako bi bilo dovoljno vremena da se utiče na stav javnog mnjenja po pitanju iskopavanja litijuma.
"Referendum bi došao na kraju puta, pogotovo što bi se išlo na tu vrstu politizacije, po principu - ko nije za Vučića taj je protiv Srbije, a onda ko nije za litijum, taj je protiv Vučića", objašnjava on.
Ističe da je nakon lokalnih izbora 2. juna, na kojima je vlast odnela ubedljivu pobedu, na delu "ne samo propaganda za Rio Tinto, nego kampanja indoktrinacije od strane vlasti".
"Dakle, imamo sada državnu parolu ’Litijum nema alternativu’. Teško da će građani uspeti da se odupru toj ideji, ako kampanja potraje godinu-dve dana bez nekog većeg angažmana građanskih udruženja", dodaje on.
Zašto je državama važan litijum?
Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila.
Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine, koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.
Memorandum potpisan između EU i Srbije predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.
Prema planu Rio Tinta, "Jadar" bi proizvodio oko 58.000 tona litijuma godišnje - dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi.
Rio Tinto tvrdi da projekat može bezbedno da se razvija uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
"Kompanija može sa sigurnošću da tvrdi da život u dolini Jadra može nesmetano da se nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i preradom rude", naveli su ranije za RSE.
Istovremeno, kopanje litijuma širom sveta nailazi na otpor ekoloških organizacija i dela naučnika, koji upozoravaju da je šteta zbog devastacije životne sredine veća od ekonomske koristi.
A sama kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.
Odgovor Boška Mijatovića Rio Tintu: Nije jasno ko će preživeti, a ko neće
Litijumski sektor u Evropi je u krizi. Ko će je preživeti, a ko neće, nije jasno. Odgovor na pitanje u kojoj će se polovini naći Jadar i eventualna prateća industrija svakako ne znaju činovnici Rio Tinta iz Srbije, jer im to nije posao. Stare bajke nekadašnjih komunističkih političara o srećnoj budućnosti ne prihvatamo ni u današnjem pakovanju. Ni Rio Tinta, ni Aleksandra Vučića
Poređenje vrednosti godišnje proizvodnje rudnika sa ukupnom investicijom nema smisla jer se radi o dva različita fenomena. Tu razliku između godišnje proizvodnje – toka (flow) i ukupne investicije – fonda (stock), studenti ekonomskih fakulteta uče na prvoj godini, a ljudi iz Rio Tinta još uvek ne shvataju
Godišnji prihodi države možda mogu dostići 180 miliona evra tek za oko 15 godina, kada počne puna proizvodnja i prođe 10 godina za oslobođenje obaveze plaćanja poreza na dobit. Iako Rio Tinto nije kriv za to, jer ta olakšica potiče iz poreskog zakonodavstva Srbije, možda ipak nije pametno oslobađati investitora poreza na dobit kada prodajete nacionalno blago
Od početka godine, otkazana je proizvodnja čak 158 GWh u Evropi, dok je 248 GWh u raznim fazama zakašnjenja. Uzrok krize je neočekivano slaba prodaja električnih automobila, pad registracije za 11 odsto u maju i jedan odsto u junu 2024. Ni obilne državne subvencije nisu pomogle
U reagovanju (Od projekta Jadar država bi prihodovala 180 miliona evra godišnje) na moj tekst Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji, objavljen u Radaru, kompanija Rio Tinto tvrdi da sam objavio „brojne spekulativne navode o potencijalnim ekonomskim efektima Projekta Jadar“.
To je tačno ukoliko se pod spekulacijom podrazumeva traženje odgovora na pitanje za koje ne postoji sasvim čvrsta evidencija. Takva su pitanja koja se odnose na budućnost i svako ko se bavi budućnošću bar u nekoj meri spekuliše. Tako i pisac odgovora Rio Tinta spekuliše kada govori o budućim rudarskim, ekonomskim i finansijskim rezultatima projekta Jadar.
Valjda da bi pokazao kako se ispravno polemiše, pisac iz Rio Tinta citira moju navodnu rečenicu da bi „projekat koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka“. Takva rečenica ne postoji u mom tekstu, već ju je, kao podnaslov, dodala redakcija Radara, što je lako uočljivo. Eventualne gubitke sam pominjao samo povezano sa eventualnim budućim niskim cenama litijuma, kakve su ove današnje.
Danas je ceo sektor u krizi, a ni budućnost mu nije sjajna
Rio Tinto navodi da „demantujem sam sebe“ kada kažem da je posao sa rudnikom litijuma vredan „znatno ispod milijardu evra“ dok je planirana investicija, kako sam navodim, 2,55 milijardi evra. Ne znam šta im tu nije jasno. Poređenje vrednosti godišnje proizvodnje rudnika od 615 miliona evra sa ukupnom investicijom od 2,55 milijardi evra, kako radi Rio Tinto, nema smisla jer se radi o dva različita fenomena: godišnja proizvodnja je – tok (flow), a ukupna investicija – fond (stock), što je razlika koju studenti ekonomskih fakulteta nauče na prvoj godini, a koju ljudi iz Rio Tinta još uvek ne shvataju.
Da podsetim i da studija Ergo Group, rađena za potrebe Rio Tinta, predviđa da u dugom roku doprinos rudnika Jadar BDP-u Srbije bude samo 695 miliona evra godišnje, istog reda veličine kao moja procena.
Osnovna zamerka pisca odgovora Rio Tinta mom tekstu je to što koristim kratak do srednji rok za ekonomsku analizu, dok on tvrdi da Rio Tinto razmišlja u višedecenijskim vremenskim horizontima. Svrha mog pristupa bila je ideja da pokažem stanje celog litijumskog sektora u Evropi danas, a ono nije dobro: posle velikog optimizma i ulaganja pokazalo se da je sektor u ozbiljnoj krizi.
Od početka godine, kako navodi SC Insight, konsultantska kuća specijalizovana za litijumske baterije, otkazana je proizvodnja čak 158 GWh u Evropi, dok je 248 GWh u raznim fazama zakašnjenja. Što je još gore, ni budućnost nije sjajna: prema CRU Group, konsultantskoj kući za poslove sa mineralima, postoji „visoki rizik“ da će jedna polovina od najavljenih 1.280 GWh kapaciteta za proizvodnju baterija u Evropi biti do 2030. ili slabo korišćena ili neće uopšte biti podignuta (Fajnenšel tajms, 8. juli 2024).
Sve slabija prodaja električnih automobila i pojava novih baterija koje ne koriste litijum
Očigledno je da se litijumski sektor u Evropi nalazi u krizi. Ko će je preživeti, a ko neće, nije jasno. U kojoj će se polovini naći Jadar i eventualna prateća industrija ostaje da se vidi. Odgovor na to pitanje svakako ne znaju činovnici Rio Tinta iz Srbije, jer im to nije posao.
Uzrok krize je neočekivano slaba prodaja električnih automobila: pad registracije za 11 odsto u maju i jedan odsto u junu 2024. (Acea), umesto očekivanog napretka. Očigledno je da su bila nerealna predviđanja da će svet pohrliti da se reši automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i pređe na električne. Ni obilne državne subvencije po automobilu nisu pomogle.
Ni strateški cilj EU – zabrana prodaje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. – više ne deluje dostižno zbog nepopularnosti električnih, tako da nemačka automobilska industrija već lobira u Bonu i Briselu da se relaksiraju rokovi (Forbes).
Da ne pominjem široku istraživačku aktivnost u svetu, kojoj je cilj stvaranje baterija koje bi zamenile litijumske, kao natrijumske (prva fabrika već podignuta), čvrste, grafenske, fosfatne i druge. Prodor na ovom polju može preko noći da učini litijumsku branšu suvišnom.
Ove kratke napomene o stanju u litijumskom sektoru Evrope imaju samo za cilj da upozore na moguće prepreke na putu. Možda su tek kratkoročne do srednjoročnih, ali lako mogu da imaju ozbiljne dugoročne implikacije, posebno na pojedine aktere.
Da dodam par reči o prihodu države Srbije od rudnika Jadar. Pisac Rio Tinta navodi da će on dostići „preko 180 miliona evra godišnje“. Ja ne mogu da proverim ovaj račun jer ne raspolažem njihovim pretpostavljenim podacima, ali on nije rekao kada će se to zbiti. Dogodine? Kada rudnik bude završen i počne punu proizvodnju? Ne i ne.
Plaćanje dažbina možda može dostići 180 miliona evra tek za oko 15 godina, kada počne puna proizvodnja i kada prođe dodatnih 10 godina za oslobođenje obaveze plaćanja poreza na dobit, glavnog poreza na kompanije. To oslobođenje potiče iz poreskog zakonodavstva Srbije i njemu Rio Tinto nije kriv. No, možda ipak nije pametno oslobađati investitora poreza na dobit kada prodajete nacionalno blago.
Stariji među nama još dobro pamte bajke koje su nam o srećnoj budućnosti pričali nekadašnji komunistički političari, pa ne prihvatamo te bajke u današnjem pakovanju. Ni Rio Tinta, ni Aleksandra Vučića.
Boško Mijatović, ekonomista, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i član Odbora za ekonomske nauke SANU Izvor: Radar
Ministarka Vujović: Nema projekta „Jadar“ dok Rio Tinto ne preda Studiju uticaja na životnu sredinu
Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović rekla je danas na sednici Skupštine Srbije da Vlada Srbije ništa neće preduzimati oko realizacije projekta „Jadar“, o eksploataciji litijuma kod Loznice, dok investitor, kompanija Rio Tinto, ne preda Studiju uticaja na životnu sredinu.
„Ukoliko studija pokaže da postoji negativan uticaj na životnu sredinu, nećemo dati saglasnost na projekat“, rekla je Vujović.
Dodala je da građani mogu da se okupljaju, ali da ih uverava da je imperativ Vlade Srbije očuvanje životne sredine.
Vujović je navela da će Vlada Srbije biti „beskompromisna“ i prema kompaniji Rio Tinto, ali je ipak istakla „da je uverena da može da se nađe balans između razvoja i zaštite životne sredine“.
Ona je rekla da će Vlada poštovati Bernsku konvenciju i da se za lokaciju Homolja neće odobravati eksploatacija ruda.
Protest protiv litijuma održan u Kraljevu: Ako se otvore rudnici moraćemo na lečenje
Protest protiv iskopavanja litijuma završen je u Kraljevu, jedan od najmasovnijih. Okupljeni su poslali poruku da će im sigurno biti potrebno lečenje, ukoliko se otvore rudnici, a trenutno nemaju ni apotekarsku ustanovu.
Ljudi su spremni da brane ono što je njihovo, a ne rudnike, još jedna je poruka okupljenih Kraljevčana.
Trg u Kraljevu bio je pun, te su procene da je bilo nekoliko hiljada ljudi.
„Moramo da ustanemo, da se borimo“, rekao je na protestu u Kraljevu Nebojša Kovandžić iz Ne damo Ibar.
„Uzurpirali su, pored svih ustanova, i naše reke, naše šume… Poslednjih sedam, osam godina uspeli su da poseku 40 osto šuma u Srbiji“, naveo je Kovandžić, što je ispraćeno gromoglasnim ovacijama.
Kako je dodao, vlast radi sve za svoje interese, a nikad za interese građana, nakon čega se čulo: „Lopovi, lopovi“.
„Izdajnik nas ubeđuje kako švabi moramo da verujemo. To su oni koji su nas napali 1914, pa 1941, pa su nas bombardovali 1999. godine. I evo ih opet da nas napadaju. I da nam obećavaju. Obećavaju neke jame, neka trovanja“, rekao je Kovandžić, prenosi N1.
Dragan Simović, poljoprivrednik iz Požege rekao je na protestu u Kraljevu da je vlast mnogo zagrizla, čim je dovela „nekog Švabu“.
„Tražiće način da raspišu referendum. Do njega ne sme da dođe, pokrali su izbore“, naveo je Simović.
„Danas moramo da se borimo na mudriji i pametniji način. U Jadru 28. juna na Vidovdan smo rekli, kada svas drugi put pozovemo ostavite decu kod kuće. Ja ostajem jer pamtim most u Šapcu, Vučićeve batinaše koje je slao svuda redom po Srbiji. Pratite udruženje građana „Ne damo Jadar“, tu ćete uvek naći prave infomacije. I zapamtite, posle 10. juna će ili Rio Tintu ili svima nama biti 40 dana“, dodao je on.
U Ljigu protest protiv iskopavanja liijuma u Srbiji: EU ne želi državu prljave tehnologije i korupcije
U Ljiga je počeo protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji a čemu se protive okupljeni jer smatraju da će time biti ugrožena životna sredina i zdravlje ljudi.
Neki od okupljenih nose državne zastave dok je aktivistkinja Ljiljana Bralović podsetila da je vladi Srbije dat rok da do 10. avgusta zakonski zabrani rudarenje litiijuma i bora u Srbije.
Ona je, u obraćanju okupljenima kazala da je taj rok kabinetu premijera Miloša Vučevića dao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).
„Ukoliko to ne bude ispoštovano, krenućemo u radikalizaciju protesta, blokade…“, kazala je Bralović.
„Ja vas molim da svako od vas bude mali televizor, da se priča seljacima da ne daju da zaduže više nijednu rupu za klikere, da naprave bušotinu koja će im zatrovati vodu i otvoriti vrata korporacijama. Ne smemo da im dozvolimo da od naše prelepe Srbije naprave jalovište i veliku deponije EU. Rudnici nisu ulaznica u EU. Ako otvore rudnike, ta vrata će se zauvek zatvoriti, jer niko niko ne želi da njihov deo bude država koje imaju prljave trhnologije, gde je ogromno zagađenje i gde je visoka korupcija“.
Dok ona govori, građani iz publike dovikuju „Nema rudnika“, „Ne damo Jadar“.
Govoreći o Rio Tintu, kaže da su „počinili zlo gde god su otišli“.
Bralović je takođe rekla da je Vladi Srbije dat rok da do 10. avgusta zabrani iskopavanje litijuma, ali i da će se krenuti u radikalne mere, blokade i svega ostalog što se će pomoći da se „rešimo stranih korporacija“.
Došao je trenutak da ustanemo ili da nestanemo: Poruka sa skupa protiv litijuma u Aranđelovcu
Porukom da Dan D dolazi uskoro iz Jadra i da tada čitava Srbija zbog blokada mora da stane, zvršen je večerašnji skup protiv rudarenja litijuma na prepunom Trgu Slobode u Aranđelovcu.
Uz zvuke Marša na Drinu na Trgu slobode u Aranđelovcu na kome se okupilo više stotina građana počeo je skup protiv rudarenja litijuma u Šumadiji.
Na protestu protiv litijuma u Aranđelovcu najavljeni su govornici: Karolina Aleksandroviċ, profesorka hemije iz Topole, dr Ratko Ristiċ, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu i košarkaš Vladimir Štimac.
Na glavnom gradskom trgu u Aranđelovcu još od 18 sati okupljali su se građani i aktivisti. Okupljeni su nosili zastave Srbije, ikone i transparente protiv Rio Tinta.
Sa zvučnika odjekuju pesme „Rio Tinto marš sa Drine, marš iz naše otadžbine“.
Ministarstvo rudarstva i energetike negiralo je danas da se na području Šumadije rudari litijum veċ samo gips, mermer i tehničko građevinski kamen.
Danas je juče pisao da su u Aranđelovcu osvanuli plakati desničarskog pokreta Naši sa porukom da su „Srbomrsci protiv litijuma“.
Puštaju se pesme Đorđa Balaševiċa, „Ovo je zemlja za nas“ od EKV-a, građani zvižde, među okupljenima uočlljivi su sveštenici SPC.
– Svi smo bili svesni kada smo počeli proteste protiv o litijuma 2021. godine i znali da to nije kraj, veċ tek početak, zato što je naša vlast lažljiva i manipulativna, istakla je Karolina Aleksandroviċ.
Ona je, kao hemičarka informisala okupljene koliko je proces obrade ruda otrovan i opasan.
– Ne postoji protivotriv. Samo smo mi građani, aktivisti i udruženja, mi sami – protivotrov ovoj lažljivoj vlasti, rekla je ona podsetivši da Kompaniju Rio Tinto „jure“ mnoge svetske vlasti zbog posledica rudarenja koje su ostale iza njih.
Po njoj kompanije poput Rio Tinta i kineskih vide Srbiju kao obeċanu zemlju i Divlji zapad jer kod nas ne postoje zakoni i bilo kakva transparentnost, smatra ona.
Za Karolinu Aleksandroviċ i referendum o litijumu je besmislen kao kada bi vas neko pita da li hoċeš da te otrujem ili ne i da nikada ni jedna vlast nije bila toliko neodgovorna prema srpskim domaċinima koje hoċe da rasele.
Njen govor je završen masovnim pokličima Vučiċu ped..u!
Aranđelovčanka Suzana Lazareviċ, inžinjerka rudarstva sa govornice „pozdravila“ je provokatore koji su se pojavili u masi, rekavši da smo svi veċ na to navikli.
Za nju je Rio Tonto crna ptica koja se nadvila nad našom zemljom zahvaljujuċi korumpiranoj, nepismenoj i pohlepnoj vlasti. Zar posle 35 godina da nas opet Vučiċ i Dačiċ vode u svetlu buduċnost, pitala je ona.
– Mi nismo protiv rudarenja ali protiv trovanja jesmo. Ovaj kraj je živeo od gline. Uz glinu raste sve a uz sumpornu kiselinu ništa, poručila je ona.
Provokatorka u Aranđelovcu ne staje sve vreme, građani i govornici je ignorišu.
Vladimir Štimac dočekan je povicima: ustanak, ustanak!
Po Štimcu od naše plodne zemlje žele da naprave koloniju, proglašavajući nas za nepismene i neobaveštene.
Kolonijalni upravnici koji ne znaju gde su došli, ne znaju da ovaj narod i Srbiju koja je izašla na ulice i trgove više ništa ne može da zaustavi, poručio je proslavljeni košarkaški as.
On se pozvao na naše slavne pretke Dušana i Lazara, Karađorđa i vojvodu Mišiċa da se setimo svih njih u odbrani od pokušaja da se naša Srbija pretvori u deponiju Evrope.
– Ako mi sada ne odbranmo Jadar, Mačvu i Rađevinu, neċe imati ko ni da odbrani Kosovo, zaključio je on.
Jedinstveni do kraja, snaga i pobeda poručio je on, pozdravivši dobre ljude iz vojske, policije i BIA sa porukom da smo mi njihov narod i da Srbiju čuvaju od lopova a ne njenih ljudi.
Prof. dr Ratko Ristiċ naglasio je da nam je potreban Bog, ali i naša SPC, arhijereji, mitropoliti i patrijarh.
– Referenduma neċe biti, neċe da se kopa, naglasio je on.
On je pozvao i druge reprezentativce da, poput Štimca izađu iz senke i pridruže se građanima na trgovima.
– Sada imate kampanju idijota koji se šetaju po medijima iz kanalizacije i predstavlja se kao struka. Blokirajte Prvu, Pink i Hepi. Kupujte Alo, Kurir i Informer i ložite vatru sa njima ali nemojte da ih koristite kao toalet papir, suviše su toksični, opomenuo je profesor Ristiċ govoreċi o njima kao „mišljenju struke“.
Po njemu Memorandum koji je potpisala naša Vlada sa EU je nevažeċi jer je nezakonit a Aleksandar Vučiċ nema ingirencije da ga sprovede.
– Ko si bre ti, da obeċaš svojim nemačkim prijateljima naše vode i njive, dok oni imaju 10 puta više litijuma koji neće da kopaju čuvajuċi zdravlje nemačkog naroda na štetu našeg, istakao je on.
I po dr Ristiċu neċe biti kopanja litijuma u Aranđelovcu, bakra i zlata, nikla u Kniċu… i Srbija neċe postati rudarska kolonija Zapada.
– Srbiji je namenjena uloga švedskog stola za jeftine resurse, opomenuo je Ristiċ.
Niko ne rudari litijum na poljoprivrednom zemljištu i u okolini naselja, podsetio je on.
Njega je kao i sve uvredila i pogodila izjava Ane Brnabiċ da Vlada nema ništa sa istraživanjem litijuma. Po njemu, znajuċi da je sistem korumpiran, nema standarda zaštite i kontrole, stranci kao organizovana banda kruže oko Srbije i njenog rudnog bogatstva.
– Mi strategiju nemamo, ona se tek usvaja a ne znamo na ko je donosi? Neki ministri a o svemu odlučuje Vučiċ, koji ide na Pink i ispoveda se „psihoterapeutkinji“ Jovani Jeremiċ, rekao je on.
Za profesora Ristiċa došao je trenutak da pokažemo da smo istorijski narod ili da ustanemo ili da nestanemo.
Ustanak! Ustanak, čuo se iz mase u Aranđelovcu krik i vapaj okupljenog naroda.
Skup u Aranđelovcu završen je mirnom šetnjom do suda i pozivom na sutrašnji skup u Mladenovcu.
„Projekat Jadar ozbiljna korupcionaška afera, radi povećanja profita Rio Tinta“: Stručnjaci o kopanju litijuma
Ministarstvo rudarstva izdalo je rešenja za geološka istraživanja litijuma na 69 lokacija širom Srbije, a naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević, koja je jedan od autora studije objavljene u časopisu Scientific Report, kaže da su radili istraživanja na lokaciji gde se vrše istraživanja za potencijalni rudnik u Jadru i da su dobili neke rezultate koji se ne poklapaju sa onim što zvaničnici govore - da će rudnik biti u skladu sa svim ekološkim normama. Profesor na Šumarskom fakultetu Ratko Ristić dodaje da ga zanima da li je kompanija Rio Tinto sposobna da objavi rad u časopisu sličnog ranga, u kojem će pokazati da je projekat rudarenja u Jadru bezopasan.
„U samoj istražnoj fazi došlo je do zagađenja zemljišta, došlo je do procurivanja toksične rudničke vode, jer na tom području postoji tri nivoa podzemnih voda. Onaj najplići nivo, tzv. drinski aluvion, koji se prostire ispod Jadra i Mačve, koji je visokog kvaliteta jer je voda drinskog porekla, Drina napaja taj aluvion, zbog čega su i Jadar i Mačva izuzetno plodni, čak i u sušnim periodima, evo recimo i ove godine, 2022. godine kad se pola Srbije sušilo, tamo je sve bujalo, upravo zahvaljujući dostupnosti te plitke podzemne vode iz aluviona Jadra, koja obezbeđuje poljoprivredi navodnjavanje, iako i tamo nema kiše“, pojašnjava Đorđević.
Dodaje da je sledeći nivo – ostatak panonskog mora, „znači to je drugi nivo podzemne vode, oni su razdvojeni nepropusnom glinom, i treći nivo podzemne vode je u zoni rudnog tela i ta voda je toksična“.
„Mi smo uradili analize i videli smo, mada to i kompanija sama kaže, i u njihovim dokumentima stoji kakvog je kvaliteta ta voda. E sad, kada je došlo do bušenja radi ispitivanja rudnog tela, probušeni su ti nepropusni slojevi. Znači nije problem što ta toksična voda postoji dole, ona je zarobljena, prirodno je zarobljena. Međutim, kada su bušili da bi ispitivali rudno telo, ta voda je krenula da izlazi napolje. Znači ona je izašla na površinu zemlje, ona je na svom putu kontaminirala i delove drinskog aluviona, pa smo našli i u nekim bunarima povišen sadržaj litijuma, i u nekim izvorima, ali i na mestu u poljima gde su ispitne bušotine, oko bušotina gde je ta voda procurila, jednostavno usevi su zakržljali ili se uopšte nisu razvili“, ukazuje Đorđević.
Dakle, zaključuje ona, i sam postupak ispitivanja može da ostavi posledice, i ovde jeste ostavio posledice.
Upitana da prokomentariše izjave predstavnika države, ali i Rio Tinta da će rudnik biti izolovan od podzemnih voda, ona tvrdi da je to nemoguće.
„Pa da bi došli do rude, oni moraju da prođu kroz te nivoe podzemnih voda. Ne može da bude izolovan rudnik. Ako podzemna voda curi sada na bušotinama koje su prečnika 10 do 15 centimetara, zamislite kako će biti kada se otvori rupa prečnika 10 metara. Ta voda će neminovno prvo krenuti u rudnik. Prvo će im rudnik poplaviti“, ocenjuje ona.
Ristić: Istražna prava čak i na teritoriji Beograda
Ristić podseća da je u Srbiji izdato više od 200 istražnih prava za sada na 536.000 hektara nacionalne teritorije, a za litijum 69, otprilike isto za bor i gotovo po 50 za zlato, srebro, nikl, „i uvek su u pitanju privatne strane rudarske kompanije“.
On ukazuje da naše Ministarstvo nauke ubeđuje javnost da je kopanje litijuma bezopasan projekat, „a mi smo objavili naučni rad koji pokazuje da je taj projekat jako opasan“.
Ističe da imamo veoma agresivnu kampanju u korist Rio Tinta.
„Ovo je jedan jasan obris jedne ozbiljne korupcionaške afere i nadam se da će istražni organi u ovoj zemlji i tužilaštvo vrlo brzo pokrenuti akciju koja će dovesti do toga da svi akteri, počevši od Vučića, preko Zorane Mihajlović, Ane Brnabić i svih onih po ministarstvima, budu saslušani i da mi konačno shvatimo šta je u punom obimu značio pokušaj realizacije ovog projekta“, kaže Ristić.
Navodi da su se „ljudi u Srbiji prestravili od tog projekta, i od svih ovih nekoliko desetina novih rudničkih projekata, i u toku je masovna pobuna i iskazivanje nezadovoljstva u gradovima, u varošicama i u malim mestima“, aludirajući na proteste širom Srbije protiv rudarenja.
„I kad vi u jednom Krupnju, koji u gradskom području ima tri hiljade stanovnika, vidite na protestnom skupu osam stotina ljudi koji su zabrinuti za budućnost svoje dece, za kvalitet vode, za kvalitet zemljišta, za mogućnost da se uopšte bave poljoprivredom, da imaju neki način života koji su do tada imali, a slično se dešava u Koceljevi, u Loznici, danas u Aranđelovcu, Kraljevu, Šapcu, Bogatiću. Dakle, čitava zemlja se brine, ljudi strahuju, i ono što je jako dragoceno, to nema nikakvo političko obeležje“, poručuje.
Dodaje da istražna prava postoje čak i na teritoriji Beograda, u Mladenovcu, Sopotu, delovima Voždovca, „čak se pominje neko rudarenje žive, cinka, litijuma, bora, zlata, nikla.
„Mi svi treba da se zabrinemo ko kreira ovu državnu ekonomsku strategiju, ko se bavi razvojem naše zemlje kroz otvaranje rudnika. Dakle, sve ekonomske analize na globalnom nivou pokazuju da zemlje koje baziraju svoj razvoj na otvaranju rudnika i na eksploataciji sirovina, imaju najniži životni standard i najugroženije zdravlje sopstvenog stanovništva“, navodi on i ukazuje na „licemernu politiku Evropske unije, pogotovo u svetlu ove posete Olafa Šolca, jer oni u Nemačkoj imaju barem 10 puta više litijuma od nas, a Šolc je došao da bi se potpisala evropska direktiva koja omogućuje eksploataciju upravo u Srbiji“.
Đorđević: Greška bila izdati dozvolu Rio Tintu
Đorđević smatra da je bila greška izdati dozvolu Rio Tintu.
„Mislim, istraživanje treba da rade naši instituti. Imamo mi geološke zavode koji bi to mogli da rade. Imamo naše budžete. Zašto država sama nije finansirala to istraživanje, nego treba da dođe strana kompanija za koju su kasnije promenili zakon o rudarstvu, tako da ona kompanija koja nađe mineral ima prava na taj mineral, na eksploataciju“, kaže.
Podseća i da litijum u Jadru nije našao Rio Tinto, već profesorka Jelena Obradović sa Rudarskog geološkog fakulteta 80-ih godina prošlog veka.
Ona ocenjuje da se sva priča vrti oko rudnika, „da će to biti podzemni rudnik, da će to biti podzemna eksploatacija, a niko ne priča o postrojenju za preradu rude koje je posebno rizično, a posebno je veliki problem što kompanija Rio Tinto nema nikakvih iskustva sa preradom rude litijuma“.
„Jedino iskustvo koje imaju sa litijumom je vađenje rude u Australiji i koncentrat te rude šalju u Kinu na preradu… Jalovište koje se stvara, odnosno otpad koji se stvara, mora da se vrati u rudnik, a emisije ugljen-dioksida tom prilikom ne smeju da budu veće od 100.000 tona godišnje… U Jadru smo mi izračunali da će emisija ugljen-dioksida biti oko 500.000 tona godišnje, u Jadru će biti rudnik, postrojenje pored rudnika i jalovišta opasnog otpada. Ovaj otpad koji ostaje u Jadru iz prerade koncentrata je već okarakterisan, i on je opasan otpad, jer u sebi sadrži ogromne količine bora, a pokazalo se da je bor u velikim količinama toksičan“, ukazuje Đorđević.
A na to šta misli o izjavama vlasti da će otpad biti u čvrstom, a ne tečnom stanju, koji ne može da se izlije, već će biti deponovan u dolini reke Štavice koja nije u plavnom području, ona navodi da ta reka jeste bujična, kao i da predstavnici Rio Tinta kažu da će taj otpad osušiti, „ali taj otpad će biti izložen atmosferskim prilikama, on će se nakvasiti.
„Onda, nude nepropusne folije debljine dva milimetra, koje će postaviti ispod jalovišta i to će zaštititi podzemne vode i zemljište. Mislim, ti materijali vremenom stare, profesor Dinko Knežević je rekao da oni propadaju pet posto na 10 godina. Za koliko desetina godina će u stvari propasti taj materijal? Kako će oni podići sav taj toksični otpad da bi zamenili i stavili novu foliju? Znači, mi imamo situaciju da jedna neiskusna kompanija, koja nema nikakvih referenci u preradi litijuma, želi da se uči na našoj plodnoj zemlji, koja je prebogata podzemnim vodama“, upozorava Đorđević.
Šta sa ogromnom količinom otpada?
Ristić dodaje da bi „1,2 miliona tona otpada svake godine bilo deponovano u dolini Jadra i u Rađevini“.
„Prema dokumentima Rio Tinta, oni bi eksploatisali 60 godina, dakle najmanje 70 miliona tona otpada. Od toga bi uspeli da spakuju maksimalno 20 miliona tona u jednom akumulacijskom prostoru u dolini potoka Štavica. I tu su pričali o nekim pogačama od konsolidovanog materijala koji je sabijen i nije tečan. Međutim, u interakciji sa padavinama ta akumulacija bi se napunila vodom. Niko ne zna kakva bi bila reakcija između vode i materijala iz tih čvrstih pogača, i postoji uvek rizik da se jave bujične kiše kao 2014. godine, da se formira bujični poplavni talas i da dođe do proboja brane“, upozorava on.
Navodi da se to, inače, desilo pet puta ove godine na lokacijama širom sveta, kad je u pitanju rudnička deponija.
„Međutim, oni ne kažu šta bi radili sa onih ostalih 50 miliona tona otpada. Pa to bi deponovali na 553 hektara površine u dolini Jadra i Rađevini, i to bi bilo na tim nesrećnim folijama, a naši vrhunski hidrogeolozi i tehnolozi tvrde da te folije nisu nikakva garancija od procurivanja, zagađenja akvifera, Mačve i Podrinja, gde su poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda za vodosnabdevanje stanovništva naše zemlje“, ukazuje on.
Dodaje da smo mi već sada „veoma siromašni vodom za piće“.
Navodeći da je za preradu litijuma potrebna ogromna količina vode, Đorđević pojašnjava da tu idu tehnološko-hemijske procedure rastvaranja, kristalizacije, taloženja, ispiranje taloga, pa ponovo rastvaranje, kristalizacija.
„Ne zna se koliko puta taj proces treba da se ponovi, dok se ne dobije čistoća litijum-karbonata koja je potrebna za baterije. A s obzirom da se to radi iz rude koja je već zaprljana drugim primesama, znači biće potrebna ogromna količina vode dok se sve te nečistoće i primese otklone i ostane čist proizvod. Nigde u svetu ne postoji, prvo, ne postoji takav sistem rudnik, postrojenje u naseljenom plodnom mestu. Svi ti rudnici su u pustinjama ili nenaseljenim prostorima oko kojih nema 100 do 200 kilometara u prečniku ljudskih zajednica. Ovo je jedini i prvi primer u svetu da se uništava zdravo područje, da bi neka strana kompanija profitirala“, naglašava ona.
Kaže i da je tehnolog Branimir Grgur, koji se bavi sistemima za skladištenje energije, izračunao na osnovu kapaciteta koji se najavljuje, proizvodnje automobila, proizvodnje baterija, „da sa svim tim kapacitetima koje naš predsednik najavljuje sa litijumom iz Jadra, svega sedam odsto tog proizvoda će ostati u Srbiji, a 93 odsto kompanija iznosi i prodaje na berzi“.
„Znači, ovo je samo projekat radi povećanja profita jedne kompanije, i to strane“, zaključuje.
Komentara: 2
Кнут
А покрет Заштитимо Јадар и Рађевину нисте поменули уопште. Зашто.
ППНС
"Кнут", покрет није поменут у овом прегледу, јесте 16. јуна https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/reagovanja-nakon-objave-radnog-nacrta-studije-rio-tinta.html, јесте 9. јула https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/o-rio-tintu-i-litijumu-dr-raicevic-pajat-alimpic-kokanovic-femic-djordjevic-lekic-bisevac-dr-djordjevic-filipovic-ppns-petrusic.html такође и 17. јула поводом научног рада 2022. https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/studija-o-proceni-rizika-po-vodeni-ekosistem-reke-jadar-u-odnosu-na-uslove-eksploatacije-bora-i-litijuma-u-projektu-jadar.html као и 2021. са кључног скупа у САНУ (уз видео снимак) https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/sanu-projekat-jadar-sta-je-poznato-apstrakti-i-snimak-naucnog-skupa.html итд. Пратите селективно, зато не запажате када је покрет поменут. Хвала што пратите портал.