Biljke koje sadrže alkaloide, a koje se koriste kao analeptici (za pojačanje rada srca, cirkulacije krvi i disanja, centralna stimulacija) su na primer kafa, čaj.

Kafa – Coffea spp (fam Rubiaceae)

Karl Line, švedski botaničar, prvi je opisao rod kafe (Coffea) u svom delu Species plantarum publikovanom 1753. godine. Rod Coffea sadrži oko 125 vrsta biljaka koje mogu biti u formi drveća ili pak žbunja. Poreklom su iz tropske i južne Afrike.

Kako je prepoznati? To je žbun ili nisko drvo sa zimzelenim listovima koji su naspramno raspoređeni ovalnog ili duguljastog oblika. Cvetovi su beli i mirisni. Plod je sočna crvene bobica sa dva poluloptasta semena sa brazdom na ravnoj strani (zrnca kafe). Seme sadrži alkaloide i to najviše kofein (0,7-2,8%). Kofein deluje: stimulativno na centralni nervni sistem (CNS), pozitivno na kardiovaskularni sistem, kao vazodilatator, kao diuretik, a i aktivira lipazu koja između ostalog dovodi do razlaganja subkutalnih masnih naslaga.

Dve glavne komercijalne vrste kafe su: arabika i robusta.


^{Coffea arabica - arabika (levo); Coffea canephora – robusta (desno)}

Coffea arabica - Arabika

Zimzeleno nisko drvo ili žbun, visine od 2-8m. Gajene biljke su zbog orezivanja niže. Listovi su široki, sjajni tamnozeleni, eliptično-jajasti do duguljasti, dužine 6-12cm. Cvetovi su beli, prečnika 10-15mm.

Od nje se dobija tradicionalna kafa i čini dve trećine svetske proizvodnje kafe.

Coffea canephora – Robusta

Jednostavan način da robustu razlikujete od arabike je po tipično naboranim listovima. Ima jači korenov sistem, krupnija je, brže raste, tolerantnija je na bolesti i sušu, ranije počinje da daje plodove. Može da poraste do oko 12 metara, Drvo daje obilan rod. Lakši je za gajenje od arabike.

U odnosu na težinu, seme Robuste ima do 2,8% kofeina dok kod Arabike ne prelazi 1,8%. Seme robuste se obično koristi za dobijanje istant kafa, i za mešavinu espresa.



Obe vrste kafe se plantažno gaje u tolim krajevima južne Zemljine hemisfere što možete videti na priloženoj mapi.


^{Mapa gajenja kafe: r - područje gajenja Robuste (Coffea robusta) i Arabike (Coffea arabica), m - područje gajenja Robuste; a - područje gajenja Arabike (izvor: Vikimedija)}

Biljka kafe nije mnogo zahtevna u pogledu uslova za gajenje. Možemo je gajiti i kod nas, ali kao ukrasnu biljku koja u letnjem periodu može biti na terasi, u dvorištu, bašti, a u zimskom periodu u kući gde oplemenjuje životni prostor. Odgovara joj humusno, kiselo, umereno vlažno zemljište, optimalna temperatura vazduha oko 25°C (u zimskom periodu može da opstane i na temperaturi 16-18°C).


^{Od semena do biljke kafe}

• Kafu prvenstveno koristimo kao napitak za uživanje i relaksaciju jer, kako je napred navedeno, kofein nadražuje CNS usled čega se lakše podnosi zamor, odstranjuje sanjivost, poboljšava pamćenje, odnosno kako intelektualni tako i fizički rad je efikasniji. Godišnje se popije 135 miliona kubika kafe. Preporučuje se dnevna količina kofeina od 400 miligrama, tj. 3-4 šoljice. Međutim, to je preporuka, ali svaki organizam je priča za sebe, pa je osetljivim osobama ova količina velika. Prekomerna upotreba kafe izaziva nesanicu, vrtoglavicu, drhtavicu.
• Brojne studije su pokazale da se konzumiranjem tri šoljice kafe dnevno smanjuje mogućnost nastanka: dijabetesa, Parkinsonove boleste (naučnici sa Univerziteta u Nju Džerziju su otkrili da određena supstanca u kafi, zajedno sa kofeinom, sprečava obolevanje od Parkinsonove bolesti i demencije), kancera debelog creva, ciroze jetre i kamena u žuči.
• Kafa pored kofeina sadrži i veliku količinu polifenola koji imaju antioksidativno dejstvo. Neke studije ukazuju da je kafa po sadržaju antioksidanata bogatija od zelenog i crnog čaja, ali i od kakaa i od vina.
• Kafa ima i diuretično dejstvo (tj. pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma) i zbog toga uz kafu uvek pijte i vodu.

Uživajte svakog dana uz dve do tri šoljice kafe!

Literatura

Silvarolla, M. B.; Mazzafera, P.; Fazuoli, L. C. (2004). Plant biochemistry: A naturally decaffeinated arabica coffee". Nature. 429 (6994): 826. Bibcode:2004Natur.429..826S.
Vignoli, J. A.; Bassoli, D. G.; Benassi, M. T. (2011). "Antioxidant activity, polyphenols, caffeine and melanoidins in soluble coffee: The influence of processing conditions and raw material". Food Chemistry. 124 (3): 863–868. doi:10.1016/j.foodchem.2010.07.008.
Victor R. Preedy (2015): Coffee in Health and Disease Prevention, Academic Press, pages 39-44

U narednoj objavi o lekovitim biljkama: Čajevi


Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: O GLJIVAMA; NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA
• Nenad Zlatić, asistent: FORENZIČKA BOTANIKA; UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: LEKOVITO BILJE 
• dr Filip Grbović: INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA 
• prof. dr Biljana Bojović: HLOROFIL - ZELENO ZLATO 
• dr Dragana Jakovljević: BILJNE MATIČNE ĆELIJE

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU