EU odobrila uvoz dve vrste GMO kukuruza, ne i uzgoj

EU odobrila uvoz dve vrste GMO kukuruza, ne i uzgoj

Evropska unija (EU) odobrila je 2. jula dve vrste genetički modifikovanog kukuruza i produžila odobrenje upotrebe još jednog GMO kukuruza za hranu i hranu za životinje.

EU nije navela konkretno koje su to vrste kukuruza. Svojevremeno je, primera radi, EU odobrila MON 810, u vlasništvu Monsanta (danas Bajera), koji je uzgajan, pored ostalog, na teritoriji Rumunije.

Odlukama Evropske komisije (EK) o odobrenju dopušta se uvoz tog GM kukuruza samo za upotrebu u hrani i hrani za životinje, ali ne i za uzgoj u EU. Taj kukuruz prošao je sveobuhvatan i strog postupak procene kojim se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, saopštila je EK. Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) izdala je pozitivnu naučnu procenu u kojoj je zaključila da je taj GM kukuruz jednako siguran kao i konvencionalni kukuruz.

Odobrenje traje deset godina, a svi proizvodi proizvedeni od tih GM useva podležu strogim pravilima EU o označavanju i sledivosti, piše u saopštenju.

Komisija ima pravnu obavezu da odluči o tim odobrenjima nakon što države članice nisu postigle kvalifikovanu većinu u korist ili protiv odobrenja u Stalnom odboru i kasnijem žalbenom odboru.

Devetnaest zemalja članica EU zatražilo je da se odustanu od proizvodnje genetski modifikovanih useva, što je efektivno zabranilo njihovu kultivaciju 2015. godine. Više od polovine svih država članica EU ispunilo je rok i zatražilo mogućnost da se odustane od uzgoja GMO, izvestila je Evropska komisija te godine, a preneli RojtersDojče veče.

Većina zemalja EU odbija gajenje GM kultura
Prikaz iz 2015. (izvor: Keine-gentechnik.de)

EK na svom zvaničnom sajtu objašnjava šta su sledljivost i obeležavanje GMO.

Šta je sledljivost?

Sledljivost omogućava praćenje GMO i GM hrane/stočne hrane u svim fazama lanca snabdevanja.

Sledljivost takođe omogućava obeležavanje svih GMO i GM hrane/stočne hrane. Omogućava pažljivo praćenje potencijalnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje. Tamo gde je potrebno, EK dalje pojašnjava, može da dozvoli povlačenje proizvoda ako se otkrije neočekivani rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu.

Ko obezbeđuje sledljivost?

Svi uključeni operateri, odnosno farmeri ili proizvođači hrane i hrane za životinje koji uvode proizvod u lanac snabdevanja ili kupuju takav proizvod, moraju da budu u stanju da identifikuju svog dobavljača i kompanije kojima su proizvodi isporučeni.

Operateri moraju svojim klijentima da daju sledeće informacije, u pisanoj formi:

  • indikacija da proizvod – ili određeni sastojci – sadrži, sastoji se od GMO ili je dobijen od njih
  • informacije o jedinstvenom identifikatorima za ove GMO

U slučaju proizvoda koji se sastoje od ili sadrže mešavine GMO koji se koriste samo kao hrana ili hrana za životinje ili za preradu, EK tumači da ove informacije mogu da budu zamenjene izjavom o upotrebi od strane operatera. Izjava mora da bude praćena listom jedinstvenih identifikatora za sve one GMO koji su korišćeni za sastavljanje smeše.

Operateri takođe moraju da obezbede da se informacije prosleđuju u pisanoj formi onima koji su sledeći u lancu snabdevanja.

U periodu od pet godina nakon svake transakcije u lancu snabdevanja, svaki operater mora da vodi evidenciju o ovim informacijama i da može da identifikuje operatera od koga je kupio proizvode i onoga kome ih je isporučio, stoji na kraju opisa sledljivosti.

Obeležavanje GMO

Označavanje pruža informacije potrošačima i omogućava im da donesu informisan izbor.

U slučaju prethodno upakovane GM hrane/stočne hrane, na listi sastojaka mora da bude naznačeno „genetički modifikovano“ ili „proizvedeno od genetički modifikovanih [naziv organizma]“, nalaže EK.

U slučaju proizvoda bez pakovanja, ove reči moraju i dalje da budu jasno istaknute u neposrednoj blizini proizvoda (npr. napomena na polici supermarketa).

Ovi zahtevi za obeležavanje se ne primenjuju na GM hranu/proizvode za životinje u proporciji ne većoj od 0,9 procenata sastojaka hrane/stočne hrane koji se razmatraju pojedinačno i ako je ovo prisustvo slučajno ili tehnički neizbežno.

Označavanje bez GMO

EK objašnjava da postoje i „oznake bez GMO“ koje ukazuju na to da su, pored onoga što je propisano zakonodavstvom EU o GMO, preduzete posebne mere na dobrovoljnoj osnovi da se striktno isključi prisustvo ili upotreba GMO u nekoj hrani ili hrani za životinje. Takve dobrovoljne oznake su moguće pod uslovom da nisu obmanjujuće za potrošača.

Eksterni konsultant za Komisiju je sproveo studiju kako bi se sagledale postojeće ili u razvoju etikete bez GMO u EU i analizirale njihove karakteristike - Studija "Stanje u EU o šemama označavanja hrane bez GM i procena potrebe za mogućom harmonizacijom":

Više informacija o GMO u EU

EU je ukratko opisala GMO na svojoj teritoriji, nove tehnike u biotehnologiji i GMO autorizaciju.

Hrana i hrana za životinje uglavnom potiču od biljaka i životinja koje su ljudi uzgajali i uzgajali nekoliko hiljada godina. Vremenom su izabrane one biljke i životinje sa najpoželjnijim karakteristikama za uzgoj narednih generacija hrane i stočne hrane. To je, na primer, navodi EK, bio slučaj sa biljkama sa povećanom otpornošću na pritiske okoline kao što su bolesti ili sa povećanim prinosom.

Ove poželjne karakteristike su se pojavile kroz prirodne varijacije u genetskom sastavu tih biljaka i životinja. U novije vreme, postalo je moguće modifikovati genetski sastav živih ćelija i organizama korišćenjem tehnika moderne biotehnologije koje se nazivaju genska tehnologija.

Genetski materijal je veštački modifikovan da bi mu se dalo novo svojstvo (npr. otpornost biljke na bolesti, insekte ili sušu, tolerantnost biljke na herbicid, poboljšanje kvaliteta ili hranljive vrednosti hrane, povećan prinos), pobraja EK.

Takvi organizmi se nazivaju "genetički modifikovani organizmi" (GMO). Hrana i hrana za životinje koji sadrže ili se sastoje od takvih GMO, ili su proizvedeni od GMO, nazivaju se "genetički modifikovana (GM) hrana ili hrana za životinje".

Nove tehnike u biotehnologiji

Javne konsultacije za inicijativu o biljkama dobijenim ciljanom mutagenezom i cisgenezom objavljena je u 2022. (više informacija dostupno je ovde).

Objavljena je mapa puta (početna procena uticaja) inicijative za biljke dobijene ciljanom mutagenezom i cisgenezom, nakon čega je završen period povratnih informacija.

EK je objavila da prati kontinuirani napredak u savremenoj biotehnologiji, kako bi razmotrila kako EU može da ima koristi od inovacija u prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, uz održavanje visokih standarda bezbednosti. U poslednjoj deceniji, razne nove tehnike razvijeni su na osnovu napretka u biotehnologiji, viđenje je EK.

U novembru 2019. Savet je zatražio od Evropske komisije da obezbedi studiju o novim genomskim tehnikama (NGT). Studija je objavljena 29. aprila 2021.

Savet je takođe zatražio od Komisije, ako je to potrebno s obzirom na rezultate studije, da podnese predlog ili na drugi način da obavesti Savet o drugim merama potrebnim kao nastavak studije.

Na osnovu rezultata studije, Komisija je pokrenula akciju politike za biljke proizvedene ciljanom mutagenezom i cisgenezom, što će uključivati procenu uticaja i javnu konsultaciju.

Inicijativa ima za cilj odgovarajući regulatorni nadzor za dotične biljne proizvode, osiguravajući visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, i omogućavajući inovacije i doprinos sigurnih novih genomskih tehnika, ciljevima Evropskog zelenog dogovora i "Strategija od njive do trpeze" (negde nazvane "Od polja do stola", "Od farme do viljuške").

Inače, Evropski sud pravde je presudio 25. jula 2018. (C-528/16) da su biljke nove genomske tehnologije (NGT), proizvedene uz pomoć ciljne mutageneze (uređivanja genoma), obuhvaćene Direktivom 2001/18/EG o puštanju i stavljanju na tržište - genetički modifikovani organizmi (GMO). U EU GMO podležu zahtevima za odobrenje iz pomenute direktive, odnosno uredbe (EG) br. 1829/2003.

ARHIVA PPNS EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM

Ekološki rizici od biljaka proizvedenih novom genomskom tehnikom

GMO autorizacija

Podnosioci zahteva mogu da apliciraju za odobrenje GMO dostavljanjem dosijea sa eksperimentalnim podacima i procenom rizika.

Odobrenja važe širom EU i mogu da budu za uzgoj i promet hrane i hrane za životinje i derivata.

  • Ako se GMO koristi u ishrani ili stočnoj hrani bez uzgoja dovoljna je prijava za hranu i hranu za životinje.
  • Ako će GMO da se koristiti u hrani ili hrani za životinje sa uzgojem u EU kompanije moraju da primenjuju i uzgoj i hranu/hranu u skladu sa istom Uredbom.
  • Ako se GMO ne koristi u hrani ili hrani za životinje dovoljno je da se podnese zahtev za dobijanje dozvole za uzgoj.

Više informacija:

ARHIVA PPNS LOBIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI: KOMISIJA EU KRŠI OBEĆANJE; MONSANTO (BAJER) TAJNO FINANSIRAO STUDIJE O GLIFOSATU

Lobiranje u Evropskoj uniji: Komisija EU krši obećanje; Monsanto (Bajer) tajno finansirao studije o glifosatu
GMO nije dobrodošao kod svih članica EU


Početkom godine, u Nemačkoj je održan protest za seosku i organsku poljoprivredu bez GMO. Poljoprivrednici, konvencionalni i organski, aktivisti za zaštitu životne sredine i prava životinja, aktivisti razvojne saradnje i pokreta za hranu, posvećeni mladi ljudi i kritični građani zajedno su demonstriraju u korist ruralne, ekološkije poljoprivrede i poljoprivrede bez GMO. Tada je poručeno da su poljoprivrednicima potrebne fer cene za proizvode, politika koja je okrenuta budućnosti i bezbedno finansiranje.

Bile su to godišnje demonstracije "Dosta nam je" ("Vir haben es Satt") održane u Berlinu, koju koordinira koalicija od preko 50 organizacija. Došle su nakon što su kolone traktora blokirale puteve u Nemačkoj.

Takođe početkom 2024, više od milion i po građana Mađarske je u nacionalnim konsultacijama podržalo suverenitet ove zemlje, istaknuto je da treba podržati mađarske poljoprivrednike, odnosno mađarsku poljoprivredu bez GMO. Prošle godine, mađarska vlada je saopštila da ne planira da menja svoju strategiju da se poljoprivreda zemlje zadrži bez GMO. 

Tada je Vlada napomenula da bi, prema nacrtu koji je EK objavila, proizvodi stvoreni korišćenjem novih genetskih tehnologija spadali u dve kategorije, od kojih prva više neće biti regulisana važećim propisima o GMO, dodajući da u nedostatku bilo kakve prethodne procene rizika, obeležavanje ili praćenje, organizmi mogu da uđu u životnu sredinu. Što se tiče druge kategorije, procedure licenciranja bi bile znatno olakšane, "sa daleko manje podataka i analiza uticaja od onih koje se primenjuju na postojeći GMO". Štaviše, u slučaju nekih organizama, "praćenje bi izostalo i štetni efekti nikada ne bi bili procenjeni", pisalo je u saopštenju.

Mađarska je 2015. godine pokrenula inicijativu da se stvori alijansa zemalja članica EU čiji je cilj odbacivanje upotrebu GMO u poljoprvredi, kao i da cela EU postane zona bez GMO useva.

U Članu 20. mađarskog Ustava koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine (eng. The Fundamental Law of Hungary, mađ. Magyarország Alaptörvénye, piše:

  1. Svako ima pravo na fizičko i mentalno zdravlje.
  2. Mađarska će promovisati ostvarivanje prava navedenih u stavu (1) obezbeđujući da njena poljoprivreda ostane bez ijednog genetički modifikovanog organizma, omogućavajući pristup zdravoj hrani i vodi za piće, upravljajući industrijskom bezbednošću.
Dok je u EU u proizvodnji stočne hrane dozvoljen GMO, početkom 2023. godine Poljska je bila prva država koja je namerava da sa tom praksom prekine na živinarskim farmama. Poljska vlada je u novembru 2022. godine usvojila izmene Zakona o hrani za životinje, prema kojima će proizvodnja, marketing i upotreba hraniva koji sadrže GMO biti zabranjeni, i to bez prelaznog perioda.

Sve hrvatske županije zabranile su 2015. godine upotrebu semena genetski modifikovanih organizama i njihovih sastavnih delova, kao i proizvodnju genetski modifikovne hrane. Hrvatska zajednica županija pozdravila je tada inicijativu EK o izmenama uredbe kojoj bi se omogućilo da Hrvatska na celom državnom području zabrani upotrebu GMO. Ova zajednica broji 20 županija.

GMO i Srbija

U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima čijim je Članom 2 regulisana zabrana stavljanja u promet: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".

U Članu 3 piše da se genetički modifikovanim organizmom ne smatra "poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma".

Odbornici 136 od 169 gradova i opština na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije), od 2013. do 2016. godinu, usvojili su Deklaraciju protiv GMO na svojoj teritoriji. U tih 136 opština i gradova se nalazi više od:
  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014.
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012.

Zabranjeni pokušaji uvoza GMO

Podsećamo, po Zakonu o GMO, u Srbiji je bilo zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali je kontrolisano tek 47, u periodu od 2013. do 2017. godine, objavio je portal PRVI PRVI NA SKALI 2018. godine.

Po Zakonu o GMO, u Srbiji zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali kontrolisano tek 4-7% od 2013. do 2017.
GMO soju pokušali su da uvezu Delta agrar, Rajfajzen agro, Mikros union i Trejding tim, objavili smo 2019. godine navode iz odgovora Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede.

GMO soju pokušali da uvezu Delta agrar, Rajfajzen agro, Mikros union i Trejding tim
Zbog kršenja istog zakona, pod zabranom uvoza i prometa bila su preduzeća Mikros union i Perutnina ptuj 2018. i 2019. GM soja gajena je na 178 hektara od 2012. do 2019. godine.

Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
Pre pet godina, na naše pitanje o kontroli hrane za decu, Ministarstvo zdravlja je odgovorilo da se GMO ne kontroliše u osnovnim kontrolama na zdravstvenu ispravnost, već se kontroliše samo kada postoje indikacije, saznali smo uz posredovanje Poverenika za informacije od javnog značaja (linkovi vode do obimnijih članaka).

Svet podeljen zbog GMO

Prof. dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu navela je u prvom izdanju udžbenika "Inovacije u prehrambenom sistemu" da se svet se podelio na zagovornike i protivnike GMO.

"Neke zemlje proglašavaju transgenu tehnologiju bioterorizmom (
Rusija), neke je zabranjuju Ustavom (Mađarska), neke organizuju impresivne društvene pokrete koji se protive njenoj difuziji (SrbijaIndija), a neke zemlje u razvoju, duboko involvirane u proces, zatrpavaju svetsko tržište GM hranom/stočnom hranom (BrazilArgentina)".

Brankov je istakla da je "od posebnog značaja činjenica da GMO u postojećem obliku odlazi u prošlost (kada se prodaju rezerve), a multinacionalne kompanije iz ovog sektora, osim što nastavljaju sa procesima spajanja i pripajanja, otkupile su licencu za novu tehnologiju CRISPR/Cas9, čiji postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90%, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa i jeftiniji postupak".

- Plasman GMO na tržište otvorio je brojna pitanja neoliberalizacije prirode, biopiraterije, raspodele dohotka, akumulacije kapitala, kontradikcija unutar trećeg prehrambenog režima, odnosa prema „Bogu i majci prirodi“, itd. Najbolji primer je Argentina, država čija je istorija oduvek isprepletana sa poljoprivredom. Sa GM sojom zasađenom na više od polovine svojih obradivih površina Argentina igra ključnu ulogu u širenju fleksibilnih useva u korporativnom globalnom režimu, te shodno tome predstavlja i centralno mesto za istraživanje veza između poljoprivredne biotehnologije i prehrambenog suvereniteta, kao i uloge države u ovim procesima, smatra prof. Brankov.

U autorskom članku za Swiss Alliance for Agriculture without Genetic Engineering, koji je preno portal PRVI PRVI NA SKALI, Brankov je zaključila:

Posle 20 godina istraživanja o 
GMO, model poslovanja se nije promenio. Cilj je uvek stvoriti komercijalnu zavisnost od semena i nusproizvoda, u ovom slučaju jednog ili više herbicida. Očigledno je da rešenja koja genetički inženjering nudi poljoprivrednicima nisu u skladu sa očekivanjima i uloženim sredstvima.

Mit: GMO iskorenjuje glad

Jedan od najčešćih argumenata pristalica GMO je iskorenjivanje gladi. Međutim, prof. dr Željko Kaluđerović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novog Sadu nije saglasan, a u svom 
naučnom radu "Kontroverze oko GM ili transgenih organizama" piše:

"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti „redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni”.

Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti. Uvođenje novih tehnologija će pri sadašnjoj distribuciji resursa doprinositi sve većoj koncentraciji moći i novca u razvijenim i bogatim zemljama, sa sasvim moguće još negativnijim posledicama po zemlje u razvoju i siromaštvo u njima. Tragična posledica svega će biti još više proizvedene hrane u svetu i još više gladnih!"

Ilustracija: Thinkswap
D. M. M. - PPNS

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje izvora - PRVI PRVI NA SKALI, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice


ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Novi postupci genetičkog inženjeringa poput CRISPR/Cas9 kod namirnica
  • Pesticidi u zemljištu i u vodi - primer glifosat
  • Sedam pitanja i odgovora na temu genetički inženjering
  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Korporativno ozelenjavanje

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO - rezime projekta
  • GMO i Arhuska konvencija - Tinа Janjatović
  • GMO i zagađivanje životne sredine - doc. dr Duško Brković
  • Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta
  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Prof. dr Tatjana Brankov: Moramo očuvati male proizvođače!
  • Ruralizator: Prof. dr Miladin Ševarlić
  • Izložba "Stare sorte Srbije" i Dan razmene semena u Botaničkoj bašti Jevremovac
  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • We Planet: EU da ublaži pravila o genetskoj modifikaciji; Poljoprivrednici u Nemačkoj: Za seosku i organsku poljoprivredu, bez GMO!
  • Da li je meso iz laboratorije budućnost?
  • Agroekološki pristup za zdravu ishranu: Raznovrsnost umesto jednolikosti
  • Francuska isplaćuje poljoprivrednike sa parkinsonovom bolešću povezanom sa upotrebom glifosata
  • Ni sumnje da glifosat utiče na nastanak karcinoma nisu bile dovoljne za zabranu u EU

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • Trideset godina skepse prema GMO
  • Raundap (glifosat) predmet grupne tužbe u Australiji
  • IARC, SZO: Veštački zaslađivač aspartam verovatno kancerogen za ljude
  • GMO kukuruz povod za "rat" SAD i Meksika
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO (RERI: Preporuke iz Mastrihta)
  • Ustav Republike Srbije
  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • Rastuća sumnja u GM useve
  • Grinpis: Opasnost od GM pšenice
  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUB, TREDS

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100085059140554 http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html