Evropska unija (EU) odobrila je 2. jula dve vrste genetički modifikovanog kukuruza i produžila odobrenje upotrebe još jednog GMO kukuruza za hranu i hranu za životinje.

EU nije navela konkretno koje su to vrste kukuruza. Svojevremeno je, primera radi, EU odobrila MON 810, u vlasništvu Monsanta (danas Bajera), koji je uzgajan, pored ostalog, na teritoriji Rumunije.

Odlukama Evropske komisije (EK) o odobrenju dopušta se uvoz tog GM kukuruza samo za upotrebu u hrani i hrani za životinje, ali ne i za uzgoj u EU. Taj kukuruz prošao je sveobuhvatan i strog postupak procene kojim se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, saopštila je EK. Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) izdala je pozitivnu naučnu procenu u kojoj je zaključila da je taj GM kukuruz jednako siguran kao i konvencionalni kukuruz.

Odobrenje traje deset godina, a svi proizvodi proizvedeni od tih GM useva podležu strogim pravilima EU o označavanju i sledivosti, piše u saopštenju.

Komisija ima pravnu obavezu da odluči o tim odobrenjima nakon što države članice nisu postigle kvalifikovanu većinu u korist ili protiv odobrenja u Stalnom odboru i kasnijem žalbenom odboru.

Devetnaest zemalja članica EU zatražilo je da se odustanu od proizvodnje genetski modifikovanih useva, što je efektivno zabranilo njihovu kultivaciju 2015. godine. Više od polovine svih država članica EU ispunilo je rok i zatražilo mogućnost da se odustane od uzgoja GMO, izvestila je Evropska komisija te godine, a preneli Rojters i Dojče veče.

^{Prikaz iz 2015. (izvor: Keine-gentechnik.de)}

EK na svom zvaničnom sajtu objašnjava šta su sledljivost i obeležavanje GMO.

Šta je sledljivost?

Sledljivost omogućava praćenje GMO i GM hrane/stočne hrane u svim fazama lanca snabdevanja.

Sledljivost takođe omogućava obeležavanje svih GMO i GM hrane/stočne hrane. Omogućava pažljivo praćenje potencijalnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje. Tamo gde je potrebno, EK dalje pojašnjava, može da dozvoli povlačenje proizvoda ako se otkrije neočekivani rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu.

Ko obezbeđuje sledljivost?

Svi uključeni operateri, odnosno farmeri ili proizvođači hrane i hrane za životinje koji uvode proizvod u lanac snabdevanja ili kupuju takav proizvod, moraju da budu u stanju da identifikuju svog dobavljača i kompanije kojima su proizvodi isporučeni.

Operateri moraju svojim klijentima da daju sledeće informacije, u pisanoj formi:

• indikacija da proizvod – ili određeni sastojci – sadrži, sastoji se od GMO ili je dobijen od njih
• informacije o jedinstvenom identifikatorima za ove GMO

U slučaju proizvoda koji se sastoje od ili sadrže mešavine GMO koji se koriste samo kao hrana ili hrana za životinje ili za preradu, EK tumači da ove informacije mogu da budu zamenjene izjavom o upotrebi od strane operatera. Izjava mora da bude praćena listom jedinstvenih identifikatora za sve one GMO koji su korišćeni za sastavljanje smeše.

Operateri takođe moraju da obezbede da se informacije prosleđuju u pisanoj formi onima koji su sledeći u lancu snabdevanja.

U periodu od pet godina nakon svake transakcije u lancu snabdevanja, svaki operater mora da vodi evidenciju o ovim informacijama i da može da identifikuje operatera od koga je kupio proizvode i onoga kome ih je isporučio, stoji na kraju opisa sledljivosti.

Obeležavanje GMO

Označavanje pruža informacije potrošačima i omogućava im da donesu informisan izbor.

U slučaju prethodno upakovane GM hrane/stočne hrane, na listi sastojaka mora da bude naznačeno „genetički modifikovano“ ili „proizvedeno od genetički modifikovanih [naziv organizma]“, nalaže EK.

U slučaju proizvoda bez pakovanja, ove reči moraju i dalje da budu jasno istaknute u neposrednoj blizini proizvoda (npr. napomena na polici supermarketa).

Ovi zahtevi za obeležavanje se ne primenjuju na GM hranu/proizvode za životinje u proporciji ne većoj od 0,9 procenata sastojaka hrane/stočne hrane koji se razmatraju pojedinačno i ako je ovo prisustvo slučajno ili tehnički neizbežno.

Označavanje bez GMO

EK objašnjava da postoje i „oznake bez GMO“ koje ukazuju na to da su, pored onoga što je propisano zakonodavstvom EU o GMO, preduzete posebne mere na dobrovoljnoj osnovi da se striktno isključi prisustvo ili upotreba GMO u nekoj hrani ili hrani za životinje. Takve dobrovoljne oznake su moguće pod uslovom da nisu obmanjujuće za potrošača.

Eksterni konsultant za Komisiju je sproveo studiju kako bi se sagledale postojeće ili u razvoju etikete bez GMO u EU i analizirale njihove karakteristike - Studija "Stanje u EU o šemama označavanja hrane bez GM i procena potrebe za mogućom harmonizacijom":

• konačni izveštaj (217 stranica)
• studije slučaja (86 strana)

Više informacija o GMO u EU

EU je ukratko opisala GMO na svojoj teritoriji, nove tehnike u biotehnologiji i GMO autorizaciju.

Hrana i hrana za životinje uglavnom potiču od biljaka i životinja koje su ljudi uzgajali i uzgajali nekoliko hiljada godina. Vremenom su izabrane one biljke i životinje sa najpoželjnijim karakteristikama za uzgoj narednih generacija hrane i stočne hrane. To je, na primer, navodi EK, bio slučaj sa biljkama sa povećanom otpornošću na pritiske okoline kao što su bolesti ili sa povećanim prinosom.

Ove poželjne karakteristike su se pojavile kroz prirodne varijacije u genetskom sastavu tih biljaka i životinja. U novije vreme, postalo je moguće modifikovati genetski sastav živih ćelija i organizama korišćenjem tehnika moderne biotehnologije koje se nazivaju genska tehnologija.

Genetski materijal je veštački modifikovan da bi mu se dalo novo svojstvo (npr. otpornost biljke na bolesti, insekte ili sušu, tolerantnost biljke na herbicid, poboljšanje kvaliteta ili hranljive vrednosti hrane, povećan prinos), pobraja EK.

Takvi organizmi se nazivaju "genetički modifikovani organizmi" (GMO). Hrana i hrana za životinje koji sadrže ili se sastoje od takvih GMO, ili su proizvedeni od GMO, nazivaju se "genetički modifikovana (GM) hrana ili hrana za životinje".

Nove tehnike u biotehnologiji

Javne konsultacije za inicijativu o biljkama dobijenim ciljanom mutagenezom i cisgenezom objavljena je u 2022. (više informacija dostupno je ovde).

Objavljena je mapa puta (početna procena uticaja) inicijative za biljke dobijene ciljanom mutagenezom i cisgenezom, nakon čega je završen period povratnih informacija.

EK je objavila da prati kontinuirani napredak u savremenoj biotehnologiji, kako bi razmotrila kako EU može da ima koristi od inovacija u prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, uz održavanje visokih standarda bezbednosti. U poslednjoj deceniji, razne nove tehnike razvijeni su na osnovu napretka u biotehnologiji, viđenje je EK.

U novembru 2019. Savet je zatražio od Evropske komisije da obezbedi studiju o novim genomskim tehnikama (NGT). Studija je objavljena 29. aprila 2021.

Savet je takođe zatražio od Komisije, ako je to potrebno s obzirom na rezultate studije, da podnese predlog ili na drugi način da obavesti Savet o drugim merama potrebnim kao nastavak studije.

Na osnovu rezultata studije, Komisija je pokrenula akciju politike za biljke proizvedene ciljanom mutagenezom i cisgenezom, što će uključivati procenu uticaja i javnu konsultaciju.

Inicijativa ima za cilj odgovarajući regulatorni nadzor za dotične biljne proizvode, osiguravajući visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, i omogućavajući inovacije i doprinos sigurnih novih genomskih tehnika, ciljevima Evropskog zelenog dogovora i "Strategija od njive do trpeze" (negde nazvane "Od polja do stola", "Od farme do viljuške").

Inače, Evropski sud pravde je presudio 25. jula 2018. (C-528/16) da su biljke nove genomske tehnologije (NGT), proizvedene uz pomoć ciljne mutageneze (uređivanja genoma), obuhvaćene Direktivom 2001/18/EG o puštanju i stavljanju na tržište - genetički modifikovani organizmi (GMO). U EU GMO podležu zahtevima za odobrenje iz pomenute direktive, odnosno uredbe (EG) br. 1829/2003.

ARHIVA PPNS EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM

GMO autorizacija

Podnosioci zahteva mogu da apliciraju za odobrenje GMO dostavljanjem dosijea sa eksperimentalnim podacima i procenom rizika.

Odobrenja važe širom EU i mogu da budu za uzgoj i promet hrane i hrane za životinje i derivata.

• Ako se GMO koristi u ishrani ili stočnoj hrani bez uzgoja dovoljna je prijava za hranu i hranu za životinje.
• Ako će GMO da se koristiti u hrani ili hrani za životinje sa uzgojem u EU kompanije moraju da primenjuju i uzgoj i hranu/hranu u skladu sa istom Uredbom.
• Ako se GMO ne koristi u hrani ili hrani za životinje dovoljno je da se podnese zahtev za dobijanje dozvole za uzgoj.

Više informacija:

• Uredba (EZ) br. 1829/2003 o GM hrani i hrani
• Direktiva 2001/18/ECo namernom puštanju u životnu sredinu
• Uredba Komisije za sprovođenje (EU) br. 503/2013o zahtevima za odobrenje genetski modifikovane hrane i hrane za životinje u skladu sa Uredbom (EC) 1829/2003
• Direktiva (EU) 2015/412izmena Direktive 2001/18/EC u pogledu mogućnosti da države članice ograniče ili zabrane uzgoj GMO na svojoj teritoriji

ARHIVA PPNS LOBIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI: KOMISIJA EU KRŠI OBEĆANJE; MONSANTO (BAJER) TAJNO FINANSIRAO STUDIJE O GLIFOSATU


GMO nije dobrodošao kod svih članica EU

Početkom godine, u Nemačkoj je održan protest za seosku i organsku poljoprivredu bez GMO. Poljoprivrednici, konvencionalni i organski, aktivisti za zaštitu životne sredine i prava životinja, aktivisti razvojne saradnje i pokreta za hranu, posvećeni mladi ljudi i kritični građani zajedno su demonstriraju u korist ruralne, ekološkije poljoprivrede i poljoprivrede bez GMO. Tada je poručeno da su poljoprivrednicima potrebne fer cene za proizvode, politika koja je okrenuta budućnosti i bezbedno finansiranje.

Bile su to godišnje demonstracije "Dosta nam je" ("Vir haben es Satt") održane u Berlinu, koju koordinira koalicija od preko 50 organizacija. Došle su nakon što su kolone traktora blokirale puteve u Nemačkoj.

Takođe početkom 2024, više od milion i po građana Mađarske je u nacionalnim konsultacijama podržalo suverenitet ove zemlje, istaknuto je da treba podržati mađarske poljoprivrednike, odnosno mađarsku poljoprivredu bez GMO. Prošle godine, mađarska vlada je saopštila da ne planira da menja svoju strategiju da se poljoprivreda zemlje zadrži bez GMO. 

Tada je Vlada napomenula da bi, prema nacrtu koji je EK objavila, proizvodi stvoreni korišćenjem novih genetskih tehnologija spadali u dve kategorije, od kojih prva više neće biti regulisana važećim propisima o GMO, dodajući da u nedostatku bilo kakve prethodne procene rizika, obeležavanje ili praćenje, organizmi mogu da uđu u životnu sredinu. Što se tiče druge kategorije, procedure licenciranja bi bile znatno olakšane, "sa daleko manje podataka i analiza uticaja od onih koje se primenjuju na postojeći GMO". Štaviše, u slučaju nekih organizama, "praćenje bi izostalo i štetni efekti nikada ne bi bili procenjeni", pisalo je u saopštenju.

Mađarska je 2015. godine pokrenula inicijativu da se stvori alijansa zemalja članica EU čiji je cilj odbacivanje upotrebu GMO u poljoprvredi, kao i da cela EU postane zona bez GMO useva.

U Članu 20. mađarskog Ustava koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine (eng. The Fundamental Law of Hungary, mađ. Magyarország Alaptörvénye, piše:

1. Svako ima pravo na fizičko i mentalno zdravlje.
2. Mađarska će promovisati ostvarivanje prava navedenih u stavu (1) obezbeđujući da njena poljoprivreda ostane bez ijednog genetički modifikovanog organizma, omogućavajući pristup zdravoj hrani i vodi za piće, upravljajući industrijskom bezbednošću.

Ilustracija: Thinkswap
D. M. M. - PPNS

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje izvora - PRVI PRVI NA SKALI, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS