Osećam se ne samo počastvovan, nego i uzbuđen što ste me pozvali u Vašu emisiju i što se nalazim u gradu u kome sam proveo svoje detinjstvo i za koji me veže mnogo uspomena. Ne samo mojih, nego i uspomena na moju celu porodicu, i širu familiju koja i danas ovde živi.
U ovom gradu je moj otac proveo deset godina, služeći mu kao gradonačelnik; danas se to tako moderno kaže, a u ono vreme ta dužnost se nazivala »predsednik opštine«. Moj otac, Vojislav Kalanović, rođen je u selu Stragari, u blizini Kragujevca. Završio je čuvenu Kragujevačku gimnaziju, a posle toga Pravni fakultet u Beogradu. Bio je na raznim službama u oblasti advokature i sudstva, ali jedan značajan period od deset godina proveo je ovde kao predsednik opštine. Zato sam ja za ovaj grad vezan, i kada napredujem – uvek pomislim da je u tome sadržano i neko zrno uspeha koje je ugradio i moj otac.
Kragujevac je grad burne istorije, Kragujevac je naš centar. Ja ne bih Kragujevčanima govorio o tome šta je upisano u njegovu istoriju. Ali ipak bih da naglasim da je biti predsednik opštine u takvom jednom gradu predstavljalo veliku čast. Kragujevac je grad Jovana Ristića, Vojvode Putnika, u njemu su se inspirisali Đura Jakšić i Vuk Karadžić, u njemu je živeo Dositej Obradović, Veliki Miloš... Zato je velika čast naći se na čelu takvog grada.
Ostalo je mnogo zdanja i mnogo raznih rešenja koja su doprinela procvatu ovoga grada u periodu kada ga je moj otac vodio, 1923–1933. Ali, ne sme jedan čovek da se ističe kao tvorac svega, napretku grada doprinosili su svi. Uloga mog oca bila je u tome što ih je animirao da doprinose opštem napretku – na taj način što su svoju imovinu zaveštavali gradu. Dakle, jeste moj otac bio među prvim ljudima toga grada – ali, neosporno, taj uspeh pripada svim generacijama koje su u to vreme živele u Kragujevcu.
Iza njega su ostali objekti Ureda, Vatrogasnog doma, uređena Lepenica, izgrađena je Stara radnička kolonija, podignuti Spomenik palim Šumadincima i Spomenik streljanim Slovacima u Šumaricama... Tačno je da je on je dosta radio na urbanom razvoju grada. Između ostalog, u njegovo vreme izrađen je novi urbanistički plan i napravljen novi regulacioni plan grada. Svi ovi planovi nisu rađeni zato što prethodni nisu valjali, nego su pravljeni baš zato da se pravovremeno nadovežu na ranija rešenja prethodnog razvoja grada. Tu je učestvovalo mnogo arhitekata i inženjera, mnogo ljudi koji su želeli finansijski da pomognu kako bi se podigla čitava serija tih objekata. Svi ti objekti opstali su do naših dana, menjajući arhitekturu grada i doprinoseći njegovoj modernizaciji i većoj funkcionalnosti.
Grad je u to vreme počeo da proširuje vodovod – izgradnjom postrojenja u Grošnici, postavljala se kaldrma od prizmatičnih oblika, izgrađena je nova Učiteljska škola.
Želeo bih da istaknem jedan momenat u vezi sa podizanjem Spomenika Slovacima streljanim od strane Austrougara 1918: Kragujevac je posetio Masarik u vreme presednikovanja moga oca i odlikovao ga Češkim lavom. Naravno, mi u porodici čuvamo to odlikovanje.
Komentara: 0