Ako vam ne odgovara kafa, njen ukus ili miris, do kofeina možete doći koristeći još jedan topli napitak – čaj od biljke čajevac - Thea sinensis (L.) O.Ktze (Camellia thea Link.) (fam Theaceae)
Čajevac - Thea sinensis (L.) O.Ktze (Camellia thea Link.)
Samoniklo zimzeleno drvo visine 3-5 m (10m). U kulturi dostiže visinu do 1m (zbog lakšeg branja). Listovi su duguljasto-jajasti (do 12cm dužine), bez mirisa. Cvetovi beli, prijatnog mirisa nalik jasminu. Plod je čahura sa tri semena.
Porekla je verovatno iz Burme.
Nekoliko hiljada godina se gaji u Kini, a mnogo kasnije i u Japanu. Od XIX veka gaji se u Indiji, Javi, Sumatri, Rusiji, Brazilu. Danas se gaji i u Africi, Americi pa čak i u Sredozemlju. Strada od suše, treba mu najmanje 1,5l vodenog taloga godišnje. Uspeva i na Himalajima (n.v. 2000m gde je T ispod 0°S), raste na peskovitom, kiselom zemljištu (pH=4,5), zaštićen od vetra.
U lekovite svrhe koristi se list. Ukoliko je lišće mlađe utoliko se čaj više ceni. A šta list sadrži? List sadrži između ostalog 1,5-5% kofeina, teofilin, teobromin i čak 30% tanina (zbog koga se koristi i kod poremećaja organa za varenje).
U Kini i Japanu listovi se bere 3-4 puta godišnje. Beru se vršni listovi. Od 100kg svežih dobija se 22kg suvih listova.
Dejstvo kofeina iz čaja je slabije nego iz kafe, ali je dugotrajnije.
Postoje tri vrste fitopreparata od listova čajevca (Thea sinensis): beli, zeleni i crni.
• Beli čaj se dobija od mladih listova koji se beru dok su u još uvek prekriveni belim paperjastim dlakama, suše se uz minimalnu obradu odmah nakon branja. Ima blagu aromu i najmanju količinu kofeina u odnosu na ostale vrste čaja.
• Zeleni čaj se dobija tako što se sveže obrano lišće izlaže visokoj temperaturi koja inaktivira enzime. Zatim se mašinski zavija, suši i sortira. Bez arome je, zadržava prirodnu boju. Najviše se koristi u Aziji. Zbog tehnologije dobijanja sadrži više polifenola u odnosu na crni čaj i zbog toga je snažniji antioksidans. Brojne studije ukazuju da snižava visok krvni pritisak, holesterol, ubrzava metabolizam, usporava apsorpciju masti, pa ga sve više preporučuju i kao prirodno sredstvo koje pomaže kod regulacije telesne težine.
• Crni čaj se dobija tako što se sveže obrano lišće ostavi da uvene, zatim se zavija, gnječi i ostavlja da fermentiše nekoliko sati, pri čemu dobija aromu, ali gubi prirodnu boju. Zatim se suši na toplom vazduhu da dobije crnu boju. Zbog arome treba se čuvati i pakovati u staniol. Sadrži više kofeina u odnosu na prethodna dva fitopreparata, pa ima jači efekat na poboljšanje cirkulacije krvi, funkciju disanja, detoksikaciju organizma, na otklanjanje umora, na koncentraciju, pamćenje.
• Postoji veliki broj biljaka koje rastu kod nas (kamilica, nana...) koje koristimo za fitopreparat koji zovemo čaj, ali one ne sadrže kofein već druge fiziološki aktivne materije (tanine, etarska ulja...), a zbog kojih ih koristimo u lekovite svrhe.
Literatura
Li Y, Ogita S, Keya CA, Ashihara H (March 2008). "Expression of caffeine biosynthesis genes in tea (Camellia sinensis)". Zeitschrift für Naturforschung C. 63 (3–4): 267–70
Preedy, V.R. (2013). Tea in Health and Disease Prevention. Elsevier Science. pp. 199–200
U narednoj objavi o lekovitim biljkama - o biljkama sa alkaloidima...
Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0