Godine 2022. i 2023. su "izvršile smenu" na kalendaru, ali gde smo ostavili ekološke probleme nagomilane u protekloj godini, tamo smo ih i zatekli u (n)ovoj godini. Od istraživanja i projekata litijuma u Srbiji do lokalnih deponija u Kragujevcu, od izlivanja amonijaka na više mesta u zemlji, do zabrinjavajućeg zagađenja vazduha u gradu na Lepenici, uprkos krupnim promenama na adresi dojučerašnjeg najvećeg pojedinačnog zagađivača.
Sivilo u zelenilu proparano je ipak i nekim svetlim nijansama koje su dolazile do izražaja u minulih 365 dana, a ostale su vredne pomena na početku 2023. godine.
Na pitanja koji su to najupečatljiviji pozitivni i negativni događaji bili u oblasti zaštite životne sredine (ZŽS) u Kragujevcu i Srbiji tokom 2022. godine, odgovore smo dobili od kolega sugrađana iz više medija i udruženja.
Sagovornici portala PRVI PRVI NA SKALI bili su:
NAJUPEČATLJIVIJI POZITIVAN DOGAĐAJ U OBLASTI ZŽS U KRAGUJEVCU 2022.
Petrović:
Zaštita životne sredine treba da postane način života svakog pojedinca i zbog toga kao pozitivan primer u Kragujevcu prednost dajem edukaciji, a ne konkretnoj akciji (koje, inače, uvek podržavam). Smatram da zaštita prirode i čovekove okoline treba da bude kontinurana i da se problem ne rešava, npr. čišćenjem jedne divlje deponije.
Ekološki osvešćeni ljudi su najveći potencijal jedne zajednice i zbog toga na prvo mesto stavljam projekat "Šumska pedagogija" koji su u 2022. godini realizovali PU "Vrabac" i Botanička bašta PMF.
Deca su u okviru "Šumske pedagogije" grlila drveće učila da vole prirodu i na taj način učili o blagodetima prirode. U ovome vidim pozitivan pomak da se generacije koje dolaze povežu sa prirodom i izrastu u ljude koji će svakodevnim ponašanjem svesno brinuti o okolini i biti zagovornici očuvanja životne sredine u svim segmentima.
Takođe, pozitivnim događajima u Kragujevcu dodajem i prelazak "Energetike" na gas kao energent, umesto dosadašnjih mazuta i uglja.
Vranješević:
Prelazak Energetike sa uglja na gas
Ovo je, definitivno, najpozitivniji ekološki događaj u Kragujevcu - ne samo 2022. - već verovatno i u nekoliko poslednjih decenija! I to je nešto što jednostavno može da se izmeri i vidljivo je: najpre, ove zime smo bili u mogućnosti da otvorimo prozore, a da se ne gušimo, posebno mi, koji smo vazdušnom linijom udaljeni 100m od Energetike, a prvi put, od kada pamtim, sims na prozorima nije bio crn, niti je bilo potrebno prati stakla na automobilima pre vožnje, što je, do ove godine, svakodnevno bio slučaj tokom grejne sezone!
Nema gradnje bez sadnje!
Ovo je jedna zanimljiva odluka - da se investitorima naloži da posade po jedno drvo za svaki izgrađen stan/lokal... Doduše, smatram da se sa ovakvom odlukom kasni bar deceniju i po, pre koliko je, otprilike, intenzivirana izgradnja u Kragujevcu. No, najvažnije da je odluka doneta, narodski rečeno - bolje ikad, nego nikad.
Šipetić:
Pozitivan događaj u Kragujevcu je zamena kotlova na ugalj kotlovima na gas u Energetici.
Brzaković:
Kao najupečatljiviji pozitivan događaj u oblasti ZŽS u Kragujevcu u 2022. ocenjujem zamenu kotla na ugalj kotlom na gas na kotlarnici u Erdogliji. Takođe pohvaljujem i uvođenje ekoloških filtera u ugostiteljskim objektima u Kragujevcu, kao i zabranu izgradnje novih objekata bez sadnje drveća.
Nedeljković:
Najpozitivniji događaj u Kragujevcu u vezi sa zaštitom životne sredine je prelazak daljinskog grejanja sa uglja na gas. Pozitivan je propis koji obavezuje ugostitelje da stave filtere na dimnjake roštilja.
Labović:
Pozitivan događaj u Kragujevcu je "Zdravih 50 za zdrav grad" kada su studenti sadnjom stabala obeležili pola veka postojanja PMF-a.
U Kragujevcu je održavanje i unapređivanje Botaničke bašte divan primer doprinosa svom gradu i svojoj životnoj sredini.
M. Stanković:
Uspešan završetak prve faze projekta modernizacije sistema daljinskog grejanja u Kragujevcu.
J. Stanković:
Uređenje Spomen-parka Šumarice povodom Velikom školskog časa.
Aleksić:
Kao najpozitivniji događaj bih navela prelazak gradske toplane na gas.
Uz to, godinu je obeležilo i uređenje Botaničke bašte, kao i godišnjica koju je PMF obeležio sadnjom 50 stabala.
ARHIVA PPNS ENERGETIKА PRELAZI NA GAS I SANIRA PEPELIŠTE, KONAČNO!
NAJUPEČATLJIVIJI NEGATIVAN DOGAĐAJ U OBLASTI ZŽS U KRAGUJEVCU 2022.
Petrović:
Zabrinjavajući je porast divlje gradnje na Gružanskom jezeru. Vodoizvorište sa kog se vodom za piće snabdeva ceo grad je ozbiljno ugroženo. Grad nema alternativu za snabdevanje vodom, a ukoliko se nebiga o jezeru nastavi ovim tempom, voda će uskoro postati "tehnička", bez mogućnosti da se prečisti do nivoa koji je bezbedan za piće.
Vranješević:
(NE)Rešavanje problema deponije
Za pohvalu je što se Kragujevac intenzivno gradi i širi. Najintenzivnije se, nekako, gradi posebno u delu oko Univerziteta. Palata pravde je završena, a već niče novi stambeno-poslovni kompleks, sa "ekskluzivnim pogledom" - na deponiju! Nedopustivo je odugovlačenje donošenja trajnog rešenja za gradsku deponiju i njenog izmeštanja, a istovremeno izdavanje građevinskih dozvola za objekte koji niču na svega stotinak metara vazdušne linije od deponije, na kojoj svakodnevno dolazi do paljenja smeća.
Šipetić:
Negativan događaj je izostanak reakcije vlasti na žalbe i proteste građana povodom fabrike Dorado.
Brzaković:
Kao najupečatljiviji negativan događaj u oblasti ZŽS u Kragujevcu u 2022, a to je više stanje, nego događaj, ocenjujem divlje deponije koje i dalje postoje u našem gradu, iako je više njih uklonjeno. Ako se prestanak radova na rekonstrukciji Tržnice može smatrati ekološkim incidentom, iz razloga što i oko Tržnice niču deponije, onda i to svakako smatram negativnim stanjem.
Nedeljković:
Negativno je što još uvek nema naznake rešavanja problema đubrišta u Jovanovcu, o tome se godinama govori, ali se dalje od slova na papiru ne odmiče.
Smatram velikom i važnom temom i male "lokalne" deponije na koje kao da smo postali imuni, više ih i ne primećujemo, a ima ih svuda. Nisu događaj, već trajno stanje. Šut se odlaže na plodne njive, vlasnici zemlje trljaju ruke, naplaćuju kamionima istovar šuta, nesvesni šta ostavljaju potomstvu. Grad i država ćute.
Labović:
Negativnost, ali pre se može reći da je to stanje koje traje u Kragujevcu, je zagađen vazduh u gradu.
Takođe, večito prljav grad i bacanje smeća u prirodu, pravljenje smetlišta i deponija. Košutnjak je postao smetlište, kao i Šumarice. Ljudi bacaju hemijski otpad, građevinski materijal i kabasti otpad.
Negativnost je i narušavanje izgleda grada. Primer je čupanje sadnica u Velikom parku koje se često događa. Sakaćenje drveća u Šumaricama zarad badnjaka. Ljudi su to radili i pred sam kraj 2022.
M. Stanković:
Intenzivno orezivanje i seča drvenastih i žbunastih vrsta dendroflore parkovskih i drugih zelenih površina na teritoriji grada Kragujevca.
J. Stanković:
Visok nivo PM čestica u gradu u više navrata.
Aleksić:
Za najnegativnije u 2022. godini ističem zagađenje vazduha.
Tome dodajem neadekvatno odlaganje i odnošenje otpada u mnogim delovima grada.
ARHIVA PPNS PETICIJA ZA TRAJNO UKLANJANJE DIVLJE DEPONIJE U ULICI JOVANA RISTIĆA (ISPOD NADVOŽNJAKA) - SLUČAJ NIJE REŠEN
NAJUPEČATLJIVIJI POZITIVAN DOGAĐAJ U OBLASTI ZŽS U SRBIJI 2022.
Petrović:
Projekat "Čista Srbija" - zamišljen kao dobra ideja da se u u celoj zemlji uradi rekonstrukcija postojećih kanalizacionih sistema i izgrade novi gde do sada nisu postojali, kao i izgradnja fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
Iako je reč o dugoročnom poslu, koji još uvek nije dao vidljive efekte, smatram da je dobro da se počne sa rešavanjem ovog velikog problema. Bolje ikad nego nikad.
Takođe, kao pozitivan primer konkretnog delovanja na terenu izdvajam akciju kompanije SBB za pošumljavanje cele zemlje. U akciji "Da šuma bude više, da se lepše diše", SBB će lokalnim zajednicama pokloniti preko 100.000 sadnica. Ova kompanija je početkom 2022. realizovala istu akciju u 16 opština u kojima je posađeno oko 15.000 sadnica.
Vranješević:
Sprečavanje nastavka istraživanja Rio Tinta
"Odbrana Jadra" je verovatno najuspešnija narodna akcija u poslednje dve decenije u Srbiji. Sa ekonomskog stanovišta, zaustavljanje Rio Tinta u istraživanju nalazišta jadarita i sprečavanje potencijalne eksploatacije će imati posledice, ali je konačno došlo do pobede zdrave budućnosti nad novcem!
Šipetić:
Pozitivan događaj u Srbiji je porast pošumljenih površina.
Brzaković:
Kao najupečatljiviji pozitivan događaj u oblasti ZŽS u Srbiji u 2022. ocenjujem borbu svakog našeg sugrađanina protiv izgradnje rudnika litijuma u našoj zemlji.
Nedeljković:
Pozitivan događaj u Srbiji su protesti protiv iskopavanja litijuma. Građani su svesni opasnosti, vlast je rekla ne, jer su se oni pobunili.
Labović:
Pozitivan događaj jeste što se narod ujedinio oko problema sa litijumom i danonoćno brani svoju zemlju (kao na primer u Levču).
M. Stanković:
Pokretanje revizije i procedure za unapređenje vrste zaštite Parka prirode "Stara planina" u Nacionalni park "Stara planina".
J. Stanković:
Čišćenje jezera Perućac od smeća iz gornjih tokova pritoka.
Aleksić:
Najupečatljivi pozitivan događaj u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji tokom 2022. godine predstavlja presuda u korist RERI-ja u procesu koji je vođen protiv EPS-a, kojim je dokazano da višestruko prekoračenje emisije sumpor dioksida utiče opasno po zdravlje ljudi. Ovom presudom naloženo je EPS-u da smanji emisiju sumpor dioksida u termoelektranama zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
ARHIVA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)
NAJUPEČATLJIVIJI NEGATIVAN DOGAĐAJ U OBLASTI ZŽS U SRBIJI 2022.
Petrović:
Prevrtanje cisterne sa amonijakom kod Pirota je ekološki akcident koji ni u kom slučaju nije smeo da se dogodi. Tragično je što su izgubljeni ljudski životi, a ovaj događaj trebalo bi da osvesti pre svega javnost, da budemo proaktivniji u zahtevima, peticijama i legitimnim pritiscima na vrh države da više rade na prevenciji ekoloških katastrofa.
Kao negativan događaj izdvajam i plutajući otpad na Potpećkom jezeru koji se meri hiljadama kubnih metara, a koje vlast već dve godine nije sposobna da očisti. To je sramota svih nas, pre svega nesavesnih građana koji su bacali otpad, ali i vlasti koja nema resurse da to očisti.
"Ubistvo" Borske reke je ekloška kastrofa. Reka je zbog rudnika i prljave tehnologje "mrtva" i bez ikakvog ekosistema i živog organizma u sebi. To bi trebalo svima da nam bude opomena i očigledan primer šta će se desiti sa drugim rekama u Srbiji, ukoliko se ostvare naumi vlasti da po celoj zemlji otvara rudnike.
Vranješević:
Zagađenje voda
I u 2022, ali i u svim prethodnim godinama, decenijama, pa nažalost, verovatno i u svim budućim vremenima... Najnegativnije dešavanje je zagađenje najznačajnijih prirodnih resursa Srbije - reka! I dalje tone otpada plutaju našim vodama... Najpre, kao ljudi nemamo tu kulturu zaštite životne sredine, kakva, recimo, postoji na Zapadu, a zatim nedostaju i sistemska rešenja, jasna zakonska regulativa, podela odgovornosti, a, samim tim, i kažnjavanje takvog odnosa prema prirodi.
Šipetić:
Negativan događaj u Srbiji je curenje amonijaka kod Pirota.
Brzaković:
Kao najupečatljiviji negativan događaj u oblasti ZŽS u Srbiji u 2022. ocenjujem izlivanje amonijaka kod Pirota i Pančeva.
Nedeljković:
Na žalost, ništa nije gotovo posle protesta protiv iskopavanja litijuma, pa bih to označila i kao najnegativniji događaj.
Labović:
Negativan događaj u Srbiji je zemlja koja se uništava zarad iskopavanja litijuma, bora i pratećih ruda.
M. Stanković:
Nastavak izgradnje mini hidroelektrana.
Curenje velike količine amonijaka u blizini Pirota nakon što je iz šina iskliznulo četiri od 20 vagona cisterni.
J. Stanković:
Visok nivo zagađenosti vazduha u Boru i Smederevu, bez adekvatnog reagovanja državnih organa.
Aleksić:
Najupečatljivi negativan događaj u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji tokom 2022. godine predstavlja akcidentna situacija curenja amonijaka iz vagona kod Pirota.
ARHIVA PPNS AMONIJAK (NI)JE DOSPEO U NIŠAVU!? (FOTO, VIDEO)
SAŽETAK AKTIVNOSTI UDRUŽENJA SAGOVORNIKA U 2022.
Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević"
Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević" iz Kragujevca je u 2022. godini realizovalo niz aktivnosti u oblasti biologije, ekologije i zaštite životne sredine.
Projektne aktivnosti su obuhvatile realizaciju projekta "Biljne vrste kao indikatori zagađenosti životne sredine" koji je finansiran od strane Grada Kragujevca, kao i međunarodni projekat "Monitoring and assessment of the serpentinite floristic diversity with the focus on the endemic species and Paraceterach marantae (L.) R. M. Tryon (Pteridaceae)" koji finansira The Rufford Foundation.
Edukativne aktivnosti su obuhvatile terenski seminar pod nazivom "Kosovski božur (Paeonia peregrina)", kao i naučno stručna predavanja "Efemere – najlepši vesnici proleća" i "Obrazovne politike: globalne odluke – lokalne primene".
Sa nekoliko aktivnosti Srpsko biološko društvo se priključilo Međunarodnoj manifestaciji "Dan fascinacije biljkama 2022" koja je po šesti put održana širom sveta pod okriljem Evropske organizacije za biljne nauke (EPSO).
Brojne aktivnosti su bile posvećene proširenju saradnje sa institucijama i udruženjima koja se bave srodnim aktivnostima, kao i omasovljavanju članstva.
Klub volontera i akcijaša Kragujevac
Klub akcijaša i volontera Kragujevca je uspešno realizovao i svoju petu godinu od formiranja, posmatrano kroz aktivnostima i finansijsko poslovanje.
Ukupno je realizovano preko 20 aktivnosti, uključujući više aktivnosti u saradnji sa Savezom udruženja učesnika ORA Srbije, kao i aktivnosti iz organizacije rada Kluba.
Pored ostalih aktivnosti, kroz realizaciju projekta "Dobrovoljno uredimo svoju okolinu", podržanog od strane grada Kragujevca, Klub je sa učenicima srednjih i osnovnih škola, studentima Univerziteta u Kragujevcu, volonterima Crvenog krsta i drugih udruženja, građanima, zaposlenima u Spomen parku "Kragujevački oktobar" i JKP "Šumadija" radio na uklanjanju smeća, šiblja i divljeg drveća u Spomen-parku "Kragujevački oktobar", povodom memorijane manifestacije "Veliki školski čas". Na akciji je bilo oko 200 učesnika i uređeno je preko 10ha zelenih površina.
Detaljan izveštaj pročitajte OVDE.
Ekomar
Tokom 2022. godine udruženje se bavilo problemima očuvanja akumulacije Gruža, jezera Šumarice i procesom donošenja Programa zaštite životne sredine grada Kragujevca za period 2023-2033. U skladu sa tim, sprovedena su tri projekta.
Odgovor lokalnih zajednica na kreiranje planskih dokumenata od značaja za očuvanje akumulacije Gruža
Aktivnosti su imale za cilj da mapiraju sve zainteresovane strane na koje će uticati najavljena izrada Prostornog plana posebne namene sliva akumulacije Gruža. Održani su zajednički sastanci, tokom kojih se kroz dijalog zainteresovanih strana došlo do određenih predloga za unapređenje upravljanja akumulacijom. Održane su radionice za sve zainteresovane strane o načinu i mogućnostima učešća javnosti u procesima donošenja planskih i strateških dokumenata. Takođe, u okviru aktivnosti, otvoren je Ekološko istraživački centar "Jezero Gruža" u Kniću, gde su otvorene dve izložbe o značaju akumulacije Gruža.
Zelena perspektiva grada Kragujevca
Aktivnosti na ovom projektu imale su za cilj unapređenje uključivanja javnosti grada Kragujevca u procese usvajanja planskih dokumenata u oblasti životine sredine. Program zaštite životne sredine grada Kragujevca predstavlja najvažniji planski dokument koji će biti osnova za upravljanje životnom sredinom u gradu u narednih 10 godina. Aktivnosti na projektu doprinele su mobilizaciji građana i zainteresovane javnosti u pripremi predloga Programa. Poboljšano je informisanje javnosti o problemina u životnoj sredini, zatim o načinima davanja predloga i mugućnostima učešća u javnom uvidu i javnoj raspravi. Takođe, nadležni organi podstaknuti su da primene sve zakonske mogućnosti u cilju adekvatnog obaveštavanja i uključivanja javnosti u postupak pripreme i usvajanja ovog dokumenta, a koje su u skladu sa nedavno usvojenom Uredbom o učešću javnosti u donošenju planova i programa u oblasti zaštite životne sredine. Održane su javne konsultacije sa zainteresovanim građanima, organizacijama civilnog društva, predstavnicima mesnih zajednica, javnih preduzeća i privrede u cilju definisanja predloga za unapređenje stanja životne sredine.
Ekološka slika jezera u Šumaricama
Aktivnosti na ovom projektu omogućile su građanima Kragujevca da dobiju saznanja o stanju i ekološkoj slici jezera u Šumaricama na osnovu rezultata bioloških analiza. Takođe, obnovljene su i info table na ekološko-edukativnoj stazi na jezeru Šumarice.
ARHIVA PPNS: KRAGUJEVAC BEZ GMO - REZIME PROJEKTA
DEO KOMENTARA KORISNIKA INTERNETA, PRATILACA SADRŽAJA PPNS.
Mirjana Jovanović:
U uređenim državama postoji kazna, velika novčana da nikome ne padne napamet ni papirić da baci. Kada će da zaživi kod nas?
Żivorad Mirković:
Šta da zaživi, pa državnici bi od cele Srbije napravili otrovne deponije. Počinje od njih, pa onda tražiti od naroda. Mada ne odobravam ni jednu kesu u prirodi.
Jasmina Lazarovska:
Sve dok nam briga i odgovornost za prostor u kome živimo ne postanu način života i dok na odgovorne funkcije u državi ne dođu ljudi sa svešću i savešću i ne počne svako da radi svoj posao odgovorno i kako treba, biće nam ovako kako nam je do sad.
Saša Đurđević:
Zagađenje, nekultura, neosećajnost prema prirodi i ljudima dolazi od samog vaspitanja! Umesto da decu učimo kako da čuvaju prirodu, kako da se ponašaju prema starijima, kako da se ponašaju prema vršnjacima i slabijim od sebe, umesto da deca dobiju edukaciju od roditelja ili učitelja u najmanjem uzrastu, sami roditelji i učitelji daju deci loš primer,tako i loše savete! Najveći problem je što ni sami nismo bili edukovani od svojih roditelja i učitelja, ne samo po pitanju ekologije, već i po pitanju samog ponašanja i pogleda na društvo? Zaključak je da ceo sistem obrazovanja i vaspitanja treba menjati, kao i dodatna edukacija roditelja po pitanju vaspitanja dece... Kada to budemo postigli, tada se možemo nadati boljem stanju u državi!
Marina Đukić Bukumirović:
Negativno: još uvek pokušaji vlasti da vrate i opravdaju Rio Tinto (ili kako god da se zovu) i bilo ih još puno, ali šok mi je bio danas kad sam videla prostor oko pančevačkog mosta i zapaljeno đubre (dim izgleda kao od guma). Pozitivno: borbe... protiv svega toga.
Rada Radenković:
Najkrupniji pozitivni ekološki događaj je, po meni, modernizacija daljinskog grejanja, a najzabrinjavajuća je nebriga o Gružanskom jezeru, iz krajnje očiglednih razloga. Edukacija je, svakako, važna i može se sprovoditi u školama, ako ne kao poseban predmet, a ono makar u okviru poznavanja prirode i društva (ako se to tako i sada zove), tj. biologije i kroz razne druge propagandne manifestacije. Nisam sigurna u kojoj meri je akcija "Jedno drvo za jedan stan" pod kontrolom, moram da priznam. Ekologija podrazumeva, po meni, i jedan nivo kulture koji bi, već sam po sebi, eliminisao priličan broj problema. Ljudi ga, nažalost, nemaju.
Kako je proteklu godinu rezimirala Aleksandra Vukićević koja uređuje i vodi kultni ekološki magazin "Čekajući vetar" Radio Beograda 2 preslušajte u snimku izdanja:
Koje je događaje ispratilo udruženje PRVI PRVI NA SKALI od januara do decembra 2022. godine ispratite u arhivi portala - gotovo 400 članaka nalazi se u odeljku EKOLOGIJA.
Foto: Energetika; Aleksandra Petrović/Nova S;
Marica Živanović Poljo/Neko brine za Levač; snimak ekrana: Fonet
D. M. M. - PPNS
IZ ARHIVE PPNS: "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0