Hemijske interakcije između biljaka – alelopatija

Hemijske interakcije između biljaka – alelopatija

Interakcije između biljnih vrsta u prirodnim i antropogeno izmenjenim ekosistemima su kompleksne i raznovrsne. U biljnim zajednicama se interakcije između vrsta odvijaju direktno i indirektno putem različitih mehanizama. Biljke su u stalnim odnosima kompeticije za resurse životne sredine, kao što su voda, mineralne materije, sunčeva svetlost i oprašivači. Takođe, jedne biljne vrste mogu imati i indirektan uticaj na druge biljne vrste kroz udomljavanje patogena ili biljojeda. Biljojedi mogu da indukuju sintezu i oslobađanje isparljivih jedinjenja, koja potencijalno mogu biti detektovana kod drugih biljaka u zajednici i rezultovati u povećanoj sintezi odbrambenih hemijskih jedinjenja.

Indirektan uticaj jednih biljnih vrsta na druge se odvija i kroz modifikovanje fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika zemljišta. Postoje dokazi da se indirektne interakcije između biljaka odvijaju posredstvom zemljišnih mikroorganizama, što doprinosi koadaptacijama različitih biljnih vrsta na promenljive uslove sredine na staništima. Pored navedenih mehanizama, u biljnom organizmu se sintetišu i u životnu sredinu oslobađaju hemijska jedinjenja, koja inhibiraju ili stimulišu klijanje i rast drugih biljaka, ili indirektno utiču na njihov rast kroz inhibiciju mikorize ili simbioze sa azotofiksirajućim bakterijama. Ovaj proces, gde biljke interaguju posredovanjem hemijskih jedinjenja, naziva se alelopatija.

Termin alelopatija definisan je kao štetan uticaj jedne biljne vrste na drugu kroz dejstvo izlučenih hemijskih supstanci. Reč alelopatija vodi poreklo od grčke reči alelo (grč. ἀλληλο – međusobno) i pathos (grč. παθός – osećaj, patnja), pa se ova pojava često poistovećuje samo sa negativnim efektima jedne biljne vrste na druge, iako je Molisch (1937) pored inhibitornih efekata pod alelopatijom podrazumevao i stimulatorne efekte jedne biljke na drugu. Alelopatija je definisana 1996. godine i od strane Međunarodne asocijacije za alelopatiju (The International Allelopathy Society): "Alelopatija je proces koji uključuje sekundarne metabolite proizvedene od strane biljaka, mikroorganizama i gljiva, koji utiču na rast i razvoj bioloških i poljoprivrednih sistema, sa pozitivnim i negativnim efektima”.

Najveći deo pažnje u alelopatskim istraživanjima usmeren je na izolaciju, identifikaciju i efekte alelohemikalija organskog porekla, a mnogo manje studija je sprovedeno u oblasti elementalne alelopatije – alelopatskih efekata hemijskih elemenata. Ako biljna vrsta može da toleriše povišene koncentracije biodostupnih hemijskih elemenata bolje od susedne biljne vrste, to može da dovede do alelopatskog efekta. Nekoliko studija je potvrdilo da se hemijski elementi mogu akumulirati u rizosferi do nivoa koji mogu uticati na susedne biljne vrste, bez uticaja na biljku domaćina. Postoji još dosta neistraženih alelopatskih efekata drugih hemijskih elemenata i uticaja različitih biljnih vrsta na njihov sadržaj u zemljištu i stelji na različitim staništima.

Alelohemikalije oslobođene u zemljište mogu: 1) direktno uticati na ciljne organizme, 2) biti razgrađene ili transformisane od strane zemljišnih mikroorganizama, 3) uticati na treću vrstu da produkuje novu supstancu koja ima interakciju sa donorskom vrstom i 4) da indukuju promene u pedosferi koje utiču na akceptorsku biljku. Ostvarivanje alelopatskog efekta zavisi od više faktora, kao što su koncentracija alelohemikalija, kretanje kroz životnu sredinu i postojanost. Alelohemikalije se transformišu dejstvom hemijskih, fizičkih i bioloških karakteristika zemljišta i to ima veliki uticaj na njihovu fitotoksičnost.

Pored direktnog oslobađanja iz biljaka, alelohemikalije mogu da uđu u zemljište i kroz eksudaciju od strane faune i mikroorganizama (živih mikroorganizama i razložene biomase mikroorganizma), razlaganja organske materije i raspadanja minerala. Alelohemikalije se konstantno uklanjaju ili su imobilizovane iz zemljišnog rastvora procesom ispiranja, mikrobnom razgradnjom, adsorpcijom za čestice zemljišta i usvajanjem od strane biljaka.

Znanje o dinamici alelohemikalija u zemljištu je važan aspekt boljeg razumevanja interakcija između biljaka, mikroorganizama i insekata, kao i potencijalne primene bioherbicida na bazi alelohemikalija.

Izvor: Filip Grbović (2021): „Alelopatski potencijal izabranih invazivnih vrsta biljaka iz različitih ekosistema Srbije“, doktorska disertacija, Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Hemijske interakcije između biljaka – alelopatija 2023

Slika 1 i Slika 2. Hemijske interakcije između biljaka sa akcentom na alelopatiji (autor ilustracija: F. Grbović)

U narednoj kolumni: Značaj proučavanja alelopatije za ekologiju i primena u praksi – fitoherbicidi

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac PMF dr Filip Grbović

Autor/foto: dr Filip Grbović
Obradio: Dejan Milošević

BOTANIČKA BAŠTA KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC
EKOLUMNA
PRVI PRVI NA SKALI: KG VODIČ -
BOTANIČKA BAŠTA


Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI javnosti predstavljaju zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

Dosadašnje objave:

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html