Opšte je poznata činjenica da se biljke na kreću. Međutim, to je samo delimično tačno. One se zaista ne kreću u smislu promene mesta, ali, u velikoj meri, pokreću svoje biljne organe, u cilju obezbeđivanja najpovoljnijeg položaja u odnosu na faktore spoljašnje sredine. Na taj način obezbeđuju optimalno funkcionisanje, što se pre svega odnosi na proces fotosinteze.

Pokreti biljnih organa su veoma raznovrsni, odvijaju se prema različitim mehanizmima, pa se iz tog razloga, mogu svrstati u tri grupe:

1. Taksije
2. Tropizmi
3. Nastije

TAKSIJE su lokomotorni pokreti, pokreti slobodnih organizama koji se celi kreću i na taj način menjaju mesto. Ovi pokreti nisu karakteristični za biljke, ali ima nekih izuzetaka. U pitanju su jednoćelijski organizmi koji imaju strukture za kretanje (bičeve, treplje) koji im omogućavaju prelazak sa jedne lokacije na drugu. Takva je npr. jednoćelijska alga Euglena koja se kreće zahvaljujući biču, u pravcu svetlosti, koju detektuje očnom mrljom na prednjoj strani tela. Osim ove alge, taksije obavljaju i neke biljne strukture, kao što su spore mahovina i paprati (kreću se nošene vetrom, vodom) i muški polni gameti (spermatozoidi) kod viših biljaka, koji imaju bič pomoću koga se kreću ka jajnoj ćeliji.


^{Taksije - Euglena}

TROPIZMI su pokreti utvrđenih biljaka koji se zasnivaju na nejednakom rastenju dve strane jednog biljnog organa. Ona strana koja brže raste, pod uticajem nekog stimulusa iz spoljašnje sredine (svetlost, voda, mehanički dodir, sila gravitacije), rastom prevazilazi stranu koja sporije raste, natkrivljuje je i dovodi do toga da se biljni organ savija u pravcu stimulusa. Tropizmi se, u zavisnosti šta ih izaziva, dele na:

• Fototropizam: stimulus za ovaj pokret je svetlost, pri čemu se vršni deo biljke savija u pravcu svetlosti. Primer: sobne biljke koje se savijaju prema prozoru, suncokret itd.
• Gravitropizam: pokreti se dešavaju pod uticajem sile Zemljine teže. Karakteristični su za koren, pri čemu osovinski koren, bočni i adventivni korenovi rastu pod određenim uglom u odnosu na silu gravitacije.
• Hemotropizam: stimulus za ovaj pokret je neko hemijsko jedinjenje, a primer je rast polenove cevi (koja nosi spermatozoide) u pravcu šećera u embrionovoj kesici gde se nalazi jajna ćelija.
• Haptotropizam: pojedini biljni organi se pokreću pod uticajem neke mehaničke draži (dodir) i obavijaju oko neko čvrstog predmeta koji se nalazi u njihovoj blizini. Primer je rašljika vinove loze.
• Hidrotrošizam: sreće se kod rizoida mahovina koji se kreću u+ pravcu vode ili povećane vlažnosti zemljišta.

^{Fototropizam; hidrotropizam; haptotropizam}

NASTIJE su pokreti pojedinih biljnih organa, koji se dešavaju pod uticajem nekog stimulusa iz spoljašnje sredine. Za razliku od tropizama, nastije se zasnivaju na promeni strukture organa koji vrši pokret, a to je posledica promene turgorovog pritiska u ćelijama. U zavisnosti koji stimulus dovodi do pokreta, nastije se dele na:

• Fotonasije: ovaj tip pokreta obavlja cvet (krunični listići) pod uticajem svetlosti – na svetlosti se cvetovi većine biljaka otvaraju, a tokom noći zatvaraju.
• Termonastije: stimulus za pokret je promena temperature. Uglavnom se dešava kod cvetova, koji se na višoj temperaturi otvaraju, a na nižoj zatvaraju. Primer su lala i šafran.

^{Fotonastije; termonastije}

Smisao fotonastija i termonastija je zaštita unutrašnjih delova cveta (tučak i prašnik) od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine.

• Hemonastije su pokreti pod uticajem nekog hemijskog jedinjenja, a haptonastije su izazvane nekom mehaničkom draži. Ova dva pokreta najčešće se odvijaju udruženo. Najbolji primer za ovo sreće se kod insektivornih biljaka. Insektivorne biljke (mesožderke) su one koje se hrane insektima. Razlog za ovo je što njima nedostaje azot u zemljištu na kome žive, pa njega obezbeđuju tako što hvataju insekte, pomoću enzima razlažu njihovo telo i na taj način dolaze do potrebnih količina azota.

^{Hemonastije i haptonastije – biljka mesožderka}

Poseban tip haptonastija predstavljaju seizmonastije. Seizmonastije su pokreti izazvani potresom, koji dovodi do promene turgorovog pritiska u ćelija, a to uzrokuje promenu u strukturi organa koji vrši pokrer. Najbolji primer sreće se kod stidljive mimoze (Mimosa pudica). Naime, kada neka životinja dodirne ovu biljku, ona već posle nekoliko sekundi skuplja sve svoje listiće i izgleda kao uvela. Kada opasnost prođe, biljka se ponovo vraća u prvobitno stanje. Smisao ovog pokreta je zaštita biljke od herbivora.


^{Seizmonastije – Mimosa pudica}

U sledećoj objavi: Nobelova nagrada za otkriće u oblasti procesa fotosinteze


Autor: prof. dr Biljana Bojović
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU