Sistematika biljaka je široka disciplina koja uključuje identifikaciju biljnih vrsta. Identifikacija vrsta predstavlja prvi korak u analizi botaničkih dokaza za rad na forenzičkim slučajevima. Morfologija i anatomija biljaka koriste karakteristike kao što su građa biljnih organa kako bi se pomoglo u identifikaciji vrsta u izvođenju fizičkih podudaranja dokaza.

Kidnapovanje i smrt sina Čarlsa Lindberga 1932. bio je prvi slučaj moderne ere koji je koristio takve botaničke dokaze na sudu. Prilikom kidnapovanja Lindbergovog sina, korišćene su drvene merdevine kako bi se pristupilo drugom spratu. Arthur Keler, stručnjak za identifikaciju drvenastih vrsta iz Laboratorije za šumske proizvode američke Šumske službe u Viskonsinu, bio je u mogućnosti da pruži ključne dokaze protiv Bruna Ričarda Hauptmana, koji je kasnije osuđen za zločin. Njegovo svedočenje je bilo vredno pažnje jer su dokazi naučnih stručnjaka sredinom 1930-ih uglavnom bili ograničeni na otiske prstiju, rukopis, poređenje metaka i analizu sadržaja želuca. Keler je prvi identifikovao četiri vrste drveta koje su korišćene za konstrukciju merdevina kao žuti bor, bor ponderosa, daglasovu jelu i brezu, putem mikroskopske analize ćelija drveta. Keler je takođe analizirao tragove alata ostavljene na drvetu iz komercijalnog mlina za rendisanje i ručnog dleta koje je Hauptman koristio tokom izgradnje merdevina. Keler je koristio osvetljenje pod uglom u zamračenoj prostoriji da bi posmatrao ravne šare ostavljene na drvetu. Uspeo je da uđe u trag drvetu po rezovima dleta i mlina na žutom boru isporučenom Nacionalnoj kompaniji za proizvodnju drvne i mlinarske građe u Bronksu u Njujorku. Šare ručnog dleta na merdevinama tačno su odgovarale onima koje je napravilo dleto pronađeno u Hauptmanovom posedu. Keler je uporedio godišnje prstenove rasta i uzorke čvorova na šini 16 merdevina sa delom drveta u Hauptmanovom potkrovlju. Uzorak čvorova i prstenova rasta na šini 16 tačno je odgovarao izloženom kraju drveta u potkrovlju, podržavajući stav tužilaštva da je deo uklonjen da bi se izgradile merdevine.

Ovaj slučaj je primer upotrebe anatomije biljaka i sistematike biljaka u obezbeđivanju krucijalnih dokaza sa Hauptmanovom umešanošću u otmicu Lindbergovog sina.

^{Levo: prozor na drugom spratu kuće kroz koji je kidnapovan Lindbergov sin; desno: ručno napravljene drvene merdevine koje su korišćene za pristup prozoru.}

Izvor: Coyle, H.M. (2005). Forensic botany: Principles and applications to criminal casework. CRC Press, New York, USA.

U narednoj objavi o forenzičkoj botanici: Korišćenje polena u forenzici...


Priredio: Nenad Zlatić, asistent
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU