Biljke sa alkaloidima koje se koriste kao STOMAHIK – sredstvo za bolje varenje hrane
OVI ALKALOIDI SU LJUTOG UKUSA I SVOJOM LJUTINOM IZAZIVAJU JAČE LUČENJE PLJUVAČKE I ŽELUDAČNOG SOKA
Koriste se u slučaju: smanjene motorne sekretorne funkcije želuca i creva, smanjenog apetita i kao začini.
Paprika - Capsicum annum L. (fam.Solanaceae)
Paprika je jednogodišnja biljka sa razgranatom stabljikom do 50cm visine. Listovi su prosti na dugim drškama, jajasti su, sa zašiljenim vrhom. Cvetovi pojedinačni ili ređe po 2-3. Cveta od aprila do avgusta. Plod je okrugla ili konusna bobica crvene, žute, narandžaste ili zelene boje. Pre sazrevanja plod paprike ima zelenu boju koja potiče od hlorofila. U paprikama čija boja prilikom sazrevanja postaje žuta, narandžasta i/ili crvena, stvaraju se mnogobrojna obojena jedinjenja iz grupe karotenoida (iz knjige "Hemijske priče iz carstva biljaka", Ivan Gutman, Gorica Đelić, 2020).
Najstariji zapisi u kojima se pominje paprika su iz Perua od pre više od 3.000 do 4.000 godina. U severnom delu naše zemlje poreklom je iz Mađarske, dok je u južne krajeve doneta iz Turske u XVII veku.
U svetu se najviše gaji u Aziji i Americi, i to u zona umerenog pojasa, manje u tropskim predelima. U Evropi je kultura južnih delova, a kod nas se najviše gaji u okolini Horgoša, Novog Knjaževac, Futoga i Leskovca.
Ekološke karakteristike
Optimum za klijanje i nicanje paprike je 27-30°C. U fazi cvetanja i formiranje plodova neophodna je dnevna temperatura od 25°C i noćna 16-21°C. Na temperaturi od 32 (38°C) i ispod 15°C (5°C) odbacuje cvetove i zaustavlja se rast. Optimalno raste na plodnom aluvijalnom zemljištu i na černozemu u uslovima pune dnevne svetlosti (ne trpi senku).
IMA VISOKU NUTRITIVNU VREDNOST JER SADRŽI:
- Ugljene hidrate – u fazi zrelosti plod u odnosu na suvu materiju sadrži 40% šećera (što utiče na začinske osobine), 10-18% celuloze (koja ima laksativno dejstvo i potpomaže pravilno varenje hrane);
- Proteine – kojih ima: u omotaču ploda (perikarpu) 16-17% a u semenu 18% u odnosu na suvu materiju;
- Lipide – u perikarpu ih ima oko 6%, i u semenu 20-30%;
- Organske kiseline;
- Mineralne materije (makroelementi: K, Na, Ca, P, Mg, Fe, Al, H, S i mikroelementi Cu, Zn, Co, Mn) koji se nalaze u perikarpu gde čine 5-6% suve materije (sastavni deo fermenata koji su neophodni u reakcijama metabolizma);
- Vitamine: sadrži velike količine vitamina C (100-300 mg/100g), vitamina B1, vitamina B2, vitamina E, Pantotenske kiseline, zbog čega za papriku važi da ima visoku fiziološku vrednost u ishrani ljudi.
- Vodu – vode ima 82-92% u sirovoj paprici;
- Jedinjenja kapsaicina – zbog kojih je paprika ljuta, a nalaze se u žilicama ili bočnim pregradama ploda u posebnim ćelijama čijim pucanjem se rasipa, pa se dobija utisak da je ceo plod ljut.
„Ljutina paprike određuje se po metodi koju je postavio američki naučnik Vilbur Skovil (Wilbur Scoville) 1912. godine. Po njemu se za ljutinu koriste takozvane Skovilove jedinice. Postupak je sledeći. Samlevena paprika ili ekstrakt paprike meša se sa zaslađenom vodom i ekipa degustatora određuje razblaženje kod kojeg se ljutina više ne može osetiti. Na primer, ako je za nestanak ljutine, ekstrakt paprike potrebno razblažiti zašećerenom vodom 100.000 puta, onda se kaže da ljutina paprika ima 100.000 Skovilovih jedinica.
Po ljutini, naše paprike spadaju u najslađe. Naše ljute feferone (razne vrste) imaju od 500 do 2.500 Skovilovih jedinica, što je neznatno u odnosu na, npr, ljutu papriku sa Jamajke sa 100.000-200.000“. (iz knjige "Hemijske priče iz carstva biljaka", Ivan Gutman, Gorica Đelić, Vladimir Stevanović, 2020).
Sorte najljućih paprika
Kapsaicin ima lekovito dejstvo jer:
- deluje antiseptički;
- u digestivnom traktu sprečava razvoj bakterija truljenja;
- poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva;
- povećava nivo histamina u krvi koji čini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja;
- ima specifično dejstvo na nervne završetke koji prenose nadražaje toplote.
U ishrani i u lekovite svrhe koristi se plod paprike i u svežem i u prerađenom obliku.
Ljuta paprika se koristi za izradu tinktura i ekstrakciju kapsaicina. Tinkture i kapsaicin su sastavni delovi preparata za spoljašnju upotrebu u lečenju reumatskih oboljenja. Kapsaicin u svežem i u suvom stanju može da iritira, pa i da izazove upalu kože i zato sa ljutom paprikom treba raditi sa rukavicama.
Paprika se koristi za jačanje imunološkog sistema (zbog visokog sadržaja vitamina C), ima diuretsko i antikancerogeno delovanje (zbog velikog sadržaja kalijuma), a koristi se i kao afrodizijak – jer utiče na pojačanje cirkulacije.
Literatura:
Gutman, I, Đelić, G, Stevanović, V. (2020): Hemijske priče iz carstva biljaka, Centar za naučno-istraživački rad SANU i Univerziteta - KragujevacPerišić, M, Petković, B, Belojević G, Hristos A (2011): Začini – čarobna hrana, Elit-Medica-KaligrafSarić, M. (1989): Lekovite biljke Srbije, SANU, Beograd
U narednoj objavi o lekovitim biljkama: Biber
Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0