Kada razmišljamo o gljivama, najčešće pomislimo na ukusnu i delikatesnu namirnicu ili na otrov koji često dovodi do tragičnih posledica. Međutim, tradicionalna medicina istočnih civilizacija nas uči da gljive možemo koristiti i kao lek ili pomoćno lekovito sredstvo koje sadrži mnoštvo biološki aktivnih sastojaka čija su lekovita svojstva dokazana brojnim istraživanjima.

Korišćenje gljiva kao lekova zabeleženo je u tradiciji mnogih kultura (Tabela 1). Za sada najstariji pisani podaci o upotrebi gljiva kao lekova potiču iz indijske studije pisane 3000 godina pre Hrista. U Indiji su se tradicionalno koristile razne vrste puhara i zvezdača (vrste rodova Bovista, Calvatia, Lycoperdon i Geastrum) kao univerzalno sredstvo za zaustavljanje krvarenja, brže zarastanje rana i kao antiseptičko sredstvo za zasušivanje pupčane vrpce kod novorođenčadi. Dok su Xylaria polymorpha koristili za povećanje laktacije a različite vrste roda Agaricus za tretman gušavosti.

U prvoj kineskoj medicinskoj knjizi "Shen Nong’s Herbal" zabeleženi su podaci o lekovitim efektima Ganoderma lucidum. Interesantni podaci o korišćenju gljiva u kineskoj tradicionalnoj medicini zabeleženi su i u delu "Materia medica". Najznačajnije delo tradicionalne kineske medicine Pen Ts’ao Kang Mu (Compendium of Materia Medica) iz 1575. godine opisuje preko 20 vrsta gljiva koje se mogu koristiti u medicinske svrhe uključujući i neobičnu vrstu Cordyceps sinensis, koja je i danas najznačajnija kineska medicinska gljiva. Ta viševekovna iskustva su profesori Liu Bo i Bau Yun-sun sabrali u knjizi “Fungi pharmacopoeia sinica” objavljenoj 1980. godine u SAD, u kojoj prikazuju upotrebu više od 120 vrsta lekovitih gljiva. Pet kineskih stručnjaka i naučnika objavili su 1987. godine u Pekingu knjigu “Icons of Medicinal Fungi of China”, u kojoj su obrađene 272 vrste lekovitih gljiva. Kinezi su često koristili i Lentinus edodes u lečenju stomačnih tegoba, arteroskleroze, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i holesterola, protiv starenja.

Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lečenju gljivama vezan je za 199. godinu kada je japanski car Chuai dobio L. edodes na poklon od jednog domorodačkog plemena. Iskustva Japanaca, stara više hiljada godina, o upotrebi lekovitih gljiva sakuplja i proučava Institut za istraživanje gljiva Japana, koga je još 1936. godine osnovao lekar Kisaku Mori. Ovaj lekar je rezultate svog dugogodišnjeg rada predstavio u knjizi “Mushrooms as Health Foods”, objavljenoj 1974. godine u Tokiju. Pored L. edodes, među lekovitim gljivama u Japanu su najcenjenijim smatrane Ganoderma lucidum, Grifola frondosa, Tricholoma matsutake i Lycoperdon gemmatum.

U tradicionalnoj zapadnoj medicini, upotreba lekovitih gljiva nikad nije bila u tolikoj meri zastupljena kao u Aziji. Stari Grci i Rimljani koristili su svega nekoliko vrsta lekovitih gljiva. Sam Hipokrat je spominjao upotrebu gljiva u moksi (oslobođenje, razrešenje), kako bi se stimulisale određene tačke u tretmanu hroničnih bubrežnih oboljenja. Rimski pisac Plinije je takođe pisao o lekovitim gljivama, među kojima je isticao Fomitopsis officinalis, koja se u to vreme koristila kao panaceja (lek za sve) za većinu najznačajnijih bolesti toga doba. Dioskorid, grčki lekar i botaničar, autor najčitanijeg dela o lekovitim biljkama svih vremena “De Materia Medica”, opisao je gljive kao teško probavljive i često otrovne, tako da je na neki način on zaslužan za loš ugled gljiva u evropskoj istoriji medicine. Kao jedinu lekovitu vrstu prikazao je spomenutu F. officinalis, koja se u to vreme koristila kao lek protiv tuberkuloze.

Snažni uticaj starih Grka i Rimljana u korišćenju lekovitih gljiva protezao se kroz ceo Srednji vek i Renesansu. I tako, upotreba lekovitih gljiva je bila na marginama evropske i uopšte medicine zapada sve do 20. veka. Tek u poslednjih nekoliko decenija se na zapadu pristupilo naučnoj proveri bioaktivnih svojstava gljiva i brojnim istraživanjima je ustanovljeno da se radi o organizmima sa veoma širokim spektrom pozitivnih dejstava na čovekovo zdravlje. Zahvaljujući takvim nalazima, poznavanje lekovitosti gljiva polako je počelo da se probija na zapad, čemu su poseban doprinos dali Istočni Evropljani, naročito Rusi, sa upotrebom “čage” (Inonotus obliquus) u lečenju raka.

Tabela 1. Najčešće korišćene vrste gljiva u tradicionalnoj medicini, zemlja gde su se koristile i bolesti za čiji tretman su se upotrebljavale

Lekovitim gljivama se danas pripisuju brojna medicinska svojstva: snižavaju nivo holesterola, pomažu zaceljivanje rana, sprečavaju infekcije, deluju antivirusno i antibakterijski, regulišu pritisak, poboljšavaju krvotok, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu probavu, poboljšavaju rad respiratornih organa, deluju antireumatski i antialergijski, stimulišu ili smiruju centralni nervni sistem na neškodljiv način, poboljšavaju seksualne funkcije, jačaju fizičku snagu i izdržljivost, usporavaju starenje, ali je naročito značajno njihovo antitumorsko dejstvo. Antitumorsko delovanje lekovitih gljiva zasniva se na inhibiciji proliferacije i indukciji apoptoze tumorskih ćelija i povećanju fragmentacije DNK. Osim toga što deluju kao citostatici, gljive takođe ublažavaju nuspojave hemioterapije i radioterapije (Slika 1).

Slika 1. Lekovita svojstva gljiva

Iako postoje brojni primeri izlečenja najtežih i najkomplikovanijih oblika bolesti, trebalo bi ipak skrenuti pažnju da je prevashodna uloga lekovitih gljiva u preventivnom delovanju, efikasnom delovanju pri blažim oblicima ispoljavanja bolesti, olakšavanju tegoba hroničnim bolesnicima kao i ubrzavanju oporavka rekovalescenata.

Foto: Pixabay

U narednoj objavi: Najpoznatije lekovite gljive...

Autor: prof. dr Marijana Kosanić
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU