Forenzička palinologija se odnosi na upotrebu polena u krivičnim istragama. Glavne grupe biljaka identifikovane kao izvori polena uključuju cvetnice, četinare i paprati. Paprati proizvode spore umesto polena, ali su uključene u tipove polena. Polen je mikroskopski i nije vizuelno očigledan trag tokom sakupljanja na mestu zločina, ali se zadržava na odeći, tepisima i nalazi se u zemljištu. Morfologija zrna polena može da se koristi za identifikaciju roda biljaka, a često i vrste. Na mestima zločina koja su ograničena na nekoliko kvadratnih metara, kao što je scena silovanja ili ulazna tačka provale, polen često može da se koristi kao dokaz.

Lokalizovana područja imaju specifičan obrazac distribucije polena koji predstavlja kombinaciju biljnih vrsta koje se nalaze u okolnoj vegetaciji. Uobičajeni tipovi polena biljaka koje koriste vetar za distribuciju su manje korisni dokaz od polena neuobičajenih, slabo rasprostranjenih vrsta. Polen koji distribuiraju insekti obično se deponuje na nekoliko metara od izvorne biljke. Analiza polena se sastoji od identifikacije vrste i procenta polena koji svaka biljna vrsta predstavlja u dokaznom uzorku. Sličan sastav polena sa otisaka cipela u zemljištu i cipela koje su dale otiske ukazuje na jaku korelaciju. Prisustvo iste vrste polena prikupljenog sa ulaza na mestu provale i cipela osumnjičenog, na primer, mogu da obezbede vezu u slučaju.

Primer 1

U Oklandu, Novi Zeland, prostitutka je navela da ju je optuženi silovao u uličici otprilike sedam metara od njegovog automobila nakon što joj nije platio unapred za njene usluge. Optuženi je tvrdio da nikada nije bio udaljen više od jednog metra od automobila i da nije ulazio u uličicu. Štaviše, tvrdio je da nije imao seksualne odnose sa žrtvom i da je zemlja na njegovoj odeći bila sa prilaza. Pregled mesta zločina i dokazi nisu pokazali nikakve otiske stopala niti mrlje od semene tečnosti. Uzorak zemljišta je uzet sa odeće okrivljenog, poremećene površine zemljišta u uličici i sa prilaza u blizini automobila optuženog.

Svi uzorci zemljišta su pripremljeni za analizu polena deflokulacijom sa kalijum hidroksidom, acetilacijom radi uklanjanja celuloze i organske materije. Uzorci su izbeljeni da bi se uklonila dodatna organska materija i analizirani pod mikroskopom za identifikaciju i brojanje polena. Tipovi polena su bili slični između dve lokacije, ali su količine svake vrste bile različite u svakom uzorku. Uličica je sadržala 76% polena Coprosma (zimzelenog žbunja), ali uzorak sa prilaza je sadržao samo 8%. Odeća okrivljenog je sadržala oko 80% Coprosma i samo male količine drugih vrsta polena. Ovi rezultati podržavaju iskaz žrtve o seksualnom napadu koji se dogodio u uličici.

Dijatomeje u forenzici

Limnologija je proučavanje slatkovodne ekologije i može se primeniti na određene forenzičke slučajeva. Konkretno, vodeni organizmi (npr. alge, dijatomeje) bile su korisne za povezivanje osumnjičenih sa mestom zločina ili za utvrđivanje da li je došlo do utapanja u slatkoj vodi. Populacije dijatomeja variraju sezonski u jezerima, rekama i barama. U rano proleće, populacije dijatomeja se širi u slatkoj vodi. Nakon ove ekspanzije, žive dijatomeje će uginuti, ali će veliki broj mrtvih dijatomeja ostati u letnjoj vodi. U jesen dolazi do druge ekspanzije brojnosti dijatomeja, a zatim progresivnog izumiranja tokom zimskih meseci. Kada se osoba udavi u slatkoj vodi, dijatomeje se unose zajedno sa vodom u pluća. Svaka vrsta ima karakterističan oblik i refrakcioni uzorak od silicijum dioksida u ćelijskom zidu koji se može koristiti za identifikaciju.

Godine 1991. tinejdžeri su brutalno napali dva dečaka dok su pecali na jezeru u predgrađu Konektikata. Dečacima je prećeno nožem, vezani su selotejpom, fizički maltretirani i odvučeni u jezero da se udave. Jedan dečak je uspeo da se oslobodi, i spasi svog prijatelja. Nakon višečasovne kriminalističke obrade, privedena su trojica osumnjičenih. Da bi osumnjičene povezali sa mestom zločina, istražitelji su zaplenili patike žrtava i napadača, kako bi iste analizirali na prisustvo algi i dijatomeja. Mikroskopska analiza mulja sa uzoraka patika pokazala je istu vrstu i obrazac distribucije svake vrste algi i dijatomeja. Ovi rezultati podržavaju stav da svi uzorci potiču sa zajedničke slatkovodne lokacije.


^{Morfologija zrna polena različitih biljnih vrsta}

Izvor: Coyle, H.M. (2005). Forensic botany: Principles and applications to criminal casework. CRC Press, New York, USA.

U narednoj objavi o forenzičkoj botanici: Polen u forenzici...


Priredio: Nenad Zlatić, asistent
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU