Kao STOMAHIK – sredstvo za bolje varenje hrane koristi se i biber. Smatra se da je biber simbol brzine i snage.
Biber (lat. Piper nigrum) je višegodišnja, drvenasta zimzelena lijana. Dostiže visinu od 15 metara. Može da živi i do 60 godina (optimalno 25-30). Listovi ove vrste su naizmenično raspoređeni, prosti na dugim drškama. Cvetovi su jednopolni, bele boje grupisani u klasoliku cvast. Cveta u julu, zrenje plodova je u januaru ili februaru kada se vrši branje. Plodonosi od treće godine, a maksimum plodonošenja je od 7-8 godine.
Pominje se u spisima od pre 3.000 godina.
Danas se gaji u Maleziji, Indoneziji, Tajlandu, Brazilu i Madagaskaru.
U ishrani (kao začin) i u lekovite svrhe koristi se plod. U plodu se nalaze alkaloidi piperin (5-9%) i kavicin (0,8%) – koji daju daju ljutinu plodu; etarsko ulje (oko 2%), mangan, gvožđe, kalijum, vitamin C, vitamin K...
Piperin je otkriven 1819. godine radom danskog apotekara Hans Kristijan Ersted (Hans Christian Oestedt, 1777-1851). Piperin povećava apsorpciju selena, vitamina B12, karotena, kurkumina...
Postoji “više” vrsta bibera: crni, beli, zeleni, crveni. Boja, aroma i stepen ljutine ploda zavisi od obrade i vremena berbe, a sve potiču od jedne vrste biljke.
- Crni biber – beru se zelene (nezrele) bobice koje se suše na suncu do crnosmeđe boje kada im površina postane hrapava i naborana. Najljući je od svih vrsta. Najrasprostranjeniji i najpoznatiji začin na svetu sadrži i najveće količine etarskog ulja u odnosu na ostale bibere. Da bi se sačuvalo etarsko ulje potrebno je biber mleti neposredno pre upotrebe. Podstiče lučenje serotonina i time popravlja raspoloženje, ali i povećava nivo beta-endorfina u mozgu, koji deluju kao prirodni antidepresiv.
- Zeleni biber – bere se pre zrenja, a onda potapa u slanu vodu, suši na visokoj temperaturi ili se zamrzne da bi se sačuvala zelena boja.
- Crveni biber se dobija od potpuno zrelog ploda. Da bi sačuvao boju suši se na visokoj temperaturi ili zamrzava posle potapanja u slanu vodu – kao kod zelenog bibera.
- Beli biber se dobija od zrelog zrna koje se nekoliko dana drži u protočnoj vodi, zatim se ljušti i ostaje samo seme bele boje. Blažeg je ukusa od crnog i zelenog.
Biber:
- ima antimikrobno dejstvo – nekada su na brodovima gotovo trulo meso začinjavali biberom nakon čega je ono bilo jestivo;
- smanjuje bol u mišićima i koštano-zglobnom sistemu;
- pojačava lučenje stomačnih sokova;
- olakšava varenje posebno teške hrane;
- poboljšava cirkulaciju zbog čega mnogi tvrde da je i odličan afrodizijak;
- ubrzava metabolizam;
- podstiče lučenje serotonina;
- deluju kao prirodni antidepresivi jer povećava nivo beta-endorfina u mozgu.
Obloge od bibera i svinjske masti stavljaju se na ubode i bolna mesta od reume.
Literatura: Perišić, M., Petković, B., Belojević, G., Hristos, A (2011) Začini – čarobna hrana, Elit-Medica -Spelmen, K (2008) Florografija -jezik cveća -mitovi i legende iz celog sveta, Editorial La Oveja Negra Lida, Bogota Colombia.
Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević
U narednoj objavi o lekovitom bilju: Jagorčevina...
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0