Kao STOMAHIK – sredstvo za bolje varenje hrane koristi se i biber. Smatra se da je biber simbol brzine i snage.

Biber (lat. Piper nigrum) je višegodišnja, drvenasta zimzelena lijana. Dostiže visinu od 15 metara. Može da živi i do 60 godina (optimalno 25-30). Listovi ove vrste su naizmenično raspoređeni, prosti na dugim drškama. Cvetovi su jednopolni, bele boje grupisani u klasoliku cvast. Cveta u julu, zrenje plodova je u januaru ili februaru kada se vrši branje. Plodonosi od treće godine, a maksimum plodonošenja je od 7-8 godine.

Pominje se u spisima od pre 3.000 godina.

Danas se gaji u Maleziji, Indoneziji, Tajlandu, Brazilu i Madagaskaru.

U ishrani (kao začin) i u lekovite svrhe koristi se plod. U plodu se nalaze alkaloidi piperin (5-9%) i kavicin (0,8%) – koji daju daju ljutinu plodu; etarsko ulje (oko 2%), mangan, gvožđe, kalijum, vitamin C, vitamin K...

Piperin je otkriven 1819. godine radom danskog apotekara Hans Kristijan Ersted (Hans Christian Oestedt, 1777-1851). Piperin povećava apsorpciju selena, vitamina B12, karotena, kurkumina...

Postoji “više” vrsta bibera: crni, beli, zeleni, crveni. Boja, aroma i stepen ljutine ploda zavisi od obrade i vremena berbe, a sve potiču od jedne vrste biljke.

• Crni biber – beru se zelene (nezrele) bobice koje se suše na suncu do crnosmeđe boje kada im površina postane hrapava i naborana. Najljući je od svih vrsta. Najrasprostranjeniji i najpoznatiji začin na svetu sadrži i najveće količine etarskog ulja u odnosu na ostale bibere. Da bi se sačuvalo etarsko ulje potrebno je biber mleti neposredno pre upotrebe. Podstiče lučenje serotonina i time popravlja raspoloženje, ali i povećava nivo beta-endorfina u mozgu, koji deluju kao prirodni antidepresiv.
• Zeleni biber – bere se pre zrenja, a onda potapa u slanu vodu, suši na visokoj temperaturi ili se zamrzne da bi se sačuvala zelena boja.
• Crveni biber se dobija od potpuno zrelog ploda. Da bi sačuvao boju suši se na visokoj temperaturi ili zamrzava posle potapanja u slanu vodu – kao kod zelenog bibera.
• Beli biber se dobija od zrelog zrna koje se nekoliko dana drži u protočnoj vodi, zatim se ljušti i ostaje samo seme bele boje. Blažeg je ukusa od crnog i zelenog.

Biber:

• ima antimikrobno dejstvo – nekada su na brodovima gotovo trulo meso začinjavali biberom nakon čega je ono bilo jestivo;
• smanjuje bol u mišićima i koštano-zglobnom sistemu;
• pojačava lučenje stomačnih sokova;
• olakšava varenje posebno teške hrane;
• poboljšava cirkulaciju zbog čega mnogi tvrde da je i odličan afrodizijak;
• ubrzava metabolizam;
• podstiče lučenje serotonina;
• deluju kao prirodni antidepresivi jer povećava nivo beta-endorfina u mozgu.

Obloge od bibera i svinjske masti stavljaju se na ubode i bolna mesta od reume.

Literatura: Perišić, M., Petković, B., Belojević, G., Hristos, A (2011) Začini – čarobna hrana, Elit-Medica -Spelmen, K (2008) Florografija -jezik cveća -mitovi i legende iz celog sveta, Editorial La Oveja Negra Lida, Bogota Colombia.

Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević

U narednoj objavi o lekovitom bilju: Jagorčevina...

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POELNA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU