Starenje biljaka

Starenje biljaka

Starenje predstavlja univerzalni biološki proces. To je poslednja prirodna faza u životnom ciklusu svake jedinke koja se završava smrću. Suština ovog procesa je genetički programirano slabljenje i otkazivanje mehanizama koji održavaju stabilnost unutrašnje sredine organizama, homeostazu.

Prvu savremenu naučnu teoriju starenja dao je nemački biolog evolucionista August Vajsman, 1882. godine. On je smatrao da odlučujuću ulogu u procesu starenja ima „trošenje“ ćelija i tkiva tokom života, zbog nagomilavanja otpadnih metabolita i drugih štetnih i toksičnih materija. Ova njegova pretpostavka temeljila se na zapažanju da se određeni produkti metabolizma (sekundarni metaboliti) progresivno nakupljaju u ćelijama, što dovodi do remećenja funkcija ćelija u toj meri da mogu izazvati i smrt ćelija.


August Weismann (1834-1914)

Proces starenja kod biljaka nije tako uočljiv, kao kod životinja i čoveka. Uobičajene faze ontogeneze kod biljaka se preklapaju, pa je njihovo razgraničavanje teško i nepouzdano. Starenje biljaka je pod kontrolom genetičkih faktora, ali i uticaja spoljašnje sredine. Pojedini organi kod drvenastih biljaka ne stare istovremeno, a neki uginu pre nego cela biljka. S tim u vezi, kod biljaka je moguće razlikovati tri tipa starenja:

  • monokarpno – ovaj tip starenja karakterističan je za biljke koje cvetaju samo jednom u životu, posle čega stari cela biljka. Primer za ovaj tip su sve jednogodišnje zeljaste biljke koje ulaze u proces starenja odmah posle donošenja ploda, kao i višegodišnje biljke koje cvetaju samo jednom u životu, kao što je agava.
  • sekvencijalno – javlja se kod aktivnih biljaka i obuhvata samo pojedine organe, one koji su završili svoju funkciju i postaju suvišni, pa se zamenjuju drugim organima. Primer su: kotiledoni (klicini listići koji su imali ulogu da hrane biljku dok se nisu razvili pravi listovi), korenske dlačice (vrlo se brzo troše pri prolasku kroz zemljište, pa bivaju zamenjene novim), itd.
  • jesenje – ovaj tip starenja odnosi se na listove višegodišnjih biljaka, koji u jesen stare i opadaju. Starenje se u ovom slučaju najbolje uočava po gubitku zelene boje, usled razgradnje zelenog pigmenta hlorofila. Umesto njega dominantni postaju žuti pigmenti karotenoidi (koji listovima daju žutu boju) i ljubičasti pigment antocijanin. Osim degradacije hlorofila, u listovima dolazi i do razgradnje proteina, ali se produkti njihove razgradnje ne gube, već se povlače u one organe koji ostaju (stablo, koren).

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Starenje biljaka 1
Biljke koje imaju monokarpni tip starenja: pšenica, kukuruz, agava

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Starenje biljaka 2
Kotiledonoi - jesenji tip starenja; sekvencijalni tip starenja - opadanje lišća u jesen

Monokarpni i sekvencijalni tip starenja su isključivo pod kontrolom genetičkih faktora, dok je jesenji tip pod kontrolom faktora spoljašnje sredine, pre svih promene dužine dana i noći (skraćenje dana). Genetička kontrola starenja posebno je uočljiva kod jednogodišnjih biljaka, jer one uginu ubrzo nakon donošenja ploda, iako bi u datim uslovima životne sredine mogle nastaviti vegetacijski period.

Proces starenja je i pod kontrolom unutrašnjih faktora, kao što su korelativni odnosi između vegetativnih i reproduktivnih biljnih organa i biljni hormoni. Spoljašnji činioci mogu uticati da proces starenja kod nekih biljnih vrsta započne i pre nego što je genetički programiran. To se dešava u slučaju kada je biljka izložena nepovoljnim faktorima spoljašnje sredine kao što su: veliki intenzitet svetlosti, visoka temperatura, nedostatak vode i mineralnih materija u podlozi, infekcija patogenim mikroorganizmima.

Kod različitih biljnih vrsta dugovečnost varira u širokom rasponu. Najduži životni vek imaju drvenaste biljke, pri čemu neke vrste mogu da žive i više hiljada godina. Primer su sekvoja, baobab i mamutovci, koji mogu da žive i do 4.000 godina, a zabeleženo je da jedna vrsta bora, Pinus longaeva (čekinjasti bor), ima životni vek i do 5.000 godina. Sekvoja, osim što spada u najdugovečnije biljne vrste, odlikuje se i najvećom visinom stabla, neka mogu da dostignu i 115 metara. Baobab je nacionalno drvo Madagaskara, kojem, na žalost, preti izumiranje, najverovatnije zbog klimatskih promena.

Najdugovečnije biljke

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Starenje biljaka 3
Sekvoja; baobab; pinus longaeva

Od drvenastih vrsta u našem regionu najduže mogu da žive tisa (do 3000 godina), hrast (1000 godina) i brest (600 godina).

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Starenje biljaka 4
Tisa; hrast; brest

Nasuprot drvenastim, zeljaste biljke žive veoma kratko, godinu, dve, dok neke vrste (efemere) ceo svoj životni vek završavaju za samo nekoliko nedelja (visibaba, ljubičica, šafran, ledinjak). Ove biljke žive u šumama samo tokom proleća, kada ima dovoljno vlage u zemljištu, a drveće još nije olistalo. Na taj način dovoljno su snabdevene i vodom i Sunčevom svetlošću, što je uslov za njihov opstanak.

Biljke sa najkraćim životnim ciklusom (prolećnice, efemere)

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Starenje biljaka 5
Visibaba; ljubičica; šafran

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac PMF prof. dr Biljana Bojović
Autor: prof. dr Biljana Bojović

Obradio: Dejan Milošević

BOTANIČKA BAŠTA KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC
EKOLUMNA
PRVI PRVI NA SKALI: KG VODIČ -
BOTANIČKA BAŠTA


Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI javnosti predstavljaju zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

Dosadašnje objave:

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html