Primer 1
Tri stotine ovaca ukradeno je sa farme na Novom Zelandu. Nedelju dana kasnije, farmer koji je živeo severnije stavio je 350 ovaca na prodaju. Ovo je bio sumnjiv čin jer njegova farma nije bila dovoljno velika za uzgajanje tolikog broja ovaca. Farmer koji je izgubio ovce pregledao ih je za prodaju i verovao da su poreklom sa njegove farme, ali nisu imali identifikacione oznake koje bi dokazale njegovu tvrdnju. Vuna je ošišana sa vrha leđa i glave nekoliko ovaca i poslata na analizu polena. Kontrolni uzorci su prikupljeni sa zemljišta farme na kojoj su ovce ukradene, kao i sa zemljišta druge farme koja pripada licu koje prodaje ovce. Skup polena iz vune odgovara polenu u kontrolnim uzorcima sa prve farme, a ne sa druge farme na kojoj su držani za prodaju. Ovaj botanički dokaz je pomogao da se podrži tvrdnja prvog farmera o ukradenim ovcama.
Primer 2
Ambijentalni polen odakle mogu da potiču sirovine za droge i sa lokacija gde su prerađene ili upakovane, često se meša sa samim lekovima. Listovi kanabisa prekriveni su sitnim silicijumskim (cistolitnim) dlačicama koje deluju kao odlične zamke za polen iz vegetacije koja okružuje njihovo područje rasta. Sastav polena iz zaplenjenog kanabisa se pokazao korisnim u određivanju lokacija iz istih useva, kao i da li je kanabis uzgajan u zatvorenom prostoru (hidroponski) ili prirodno u spoljašnjem okruženju.
Kanabis proizvodi ogromne količine polena, iako većina uzgajivača uklanja muške biljke sa svojih useva, određeni polen često ostaje u zemljištu i/ili u prašini u zgradi nakon što se biljke marihuane uklone sa tog područja. Ovo je korisno kada se sumnja da je zgrada ili prostor korišćen za uzgoj, sušenje ili pakovanje kanabisa. Zanimljivo je da se sitne dlačice sa listova kanabisa lepe za odeću ili obuću i mogu pružiti dokaz da je neka osoba bila umešana u razmnožavanje ili pakovanje nedozvoljenog materijala za drogu. Pošto se dlake prvenstveno sastoje od silicijum dioksida, priprema uzoraka za ove vrste uzoraka ne bi trebalo da uključuje upotrebu fluorovodonične kiseline.
Primer 3
Porodica poznata policiji po neobičnim aktivnostima redovno je kupovala i prodavala imanja na farmama širom Novog Zelanda. Između prodaje nekretnina, činilo se da porodica nije imala vidnih ekonomskih sredstava. Sumnjalo se da su umešani u hidroponski uzgoj kanabisa. Policija je izvršila raciju na njihovom imanju i otkrivena je hidroponska operacija uzgoja kanabisa. Analiza polena prašine sa poljoprivrednog objekta u vlasništvu porodice tokom prethodnih pet godina takođe je pokazala dokaze o uzgajanju kanabisa. Vlasti su tada uspele da zaplene imovinu porodice na osnovu procene njihovog ukupnog prihoda od proizvodnje kanabisa.
Takođe je utvrđeno da kokain sadrži polen iz geografskog regiona u kojem je uzgajan ili pakovan. Ako su tipovi polena retki ili specifični za region, oni mogu biti korisni za određivanje opšte geografske tačke porekla. Biljke koke se uglavnom suše na otvorenom, tako da često sakupljaju polen sa vegetacije koja okružuje područje rasta i sušenja. Proces ekstrakcije željenih alkalnih jedinjenja iz listova koke obično se sprovodi na otvorenom gde se na obrađene materijale može deponovati dodatni ambijentalni polen. Kokain će takođe sadržati polen iz oblasti u kojoj je obrađen i upakovan, posebno zato što su lukovice maka oštećene da bi se izvukla lepljiva alkalna jedinjenja koja se kasnije rafinišu u kokain. Ove lepljive površine formiraju odlične „zamke“ za polen i kasnije tehnike obrade nisu dizajnirane da uklone bilo kakva pričvršćena zrna polena; tako, lekovi zadržavaju neku biljnu ili geografsku istoriju.
Primer 4
U Njujorku je zaplenjena pošiljka od 500 grama kokaina. Sprovedena je analiza polena sa ciljem dobijanja tragove o njegovom geografskom poreklu i ruti isporuke. U uzorku su bile prisutne tri izrazito različite grupe polena. Jedna grupa polena predstavljala je biljke koje rastu u Boliviji i Kolumbiji, koje su nesumnjivo pomešane sa uzorkom kada su ubirani listovi koke, a zatim obrađeni da bi se formirala koka pasta. Druga grupa polena dolazi sa drveća koje raste samo u nekoliko regiona Severne Amerike - kokain je morao biti isečen i upakovan na jednoj od ovih lokacija. Poslednja grupa polena predstavljala je korovske biljke koje obično rastu na praznim mestima u Njujorku, gde je verovatno ponovo posečen, upakovan i distribuiran kokain.
U narednoj objavi o forenzičkoj botanici: Polen u forenzici II...
Priredio: Nenad Zlatić, asistent
Obradio: Dejan Milošević
Foto: Global Forensic and Justice Center at Florida International University
Izvor: Coyle, H.M. (2005). Forensic botany: Principles and applications to criminal casework. CRC Press, New York, USA.
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0