Još u Antičko doba uočeno je da vodeni ekstrakti pojedinih biljaka poseduju moć obrazovanja pene koja je obilna i slična sapunici. To je posledica prisustva jedne posebne grupe sekundarnih metabolita – saponina, odnosno saponozida.

Saponozidi, kao aktivne materije, koriste se u farmaceutskoj industriji (deluju kao ekspektoransi), u prehrambenoj industriji (za dobijanje penušavih osvežavajućih bezalkoholnih napitaka), u tekstilnoj industriji (za pranje vunenih i svilenih vlakana), kao penušava sredstva za gašenje požara, za izradu kozmetičkih preparata (šampona, pasta za zube).

Primula veris L. (fam. Primulaceae) - jagorčevina, jaglika

Jagorčevina cveta u rano proleće po čemu je i dobila ime Primula od reči primus - prvi. Zbog ranog cvetanja simbol je budnosti, vitalnosti ali je i simbol prve ljubavi.

Jagorčevina je višegodišnja zeljasta biljka. Iz kratkog kosog rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od nekoliko listova jajastog ili izduženog oblika. Iz sredine rozete razvija se drška (15-20 cm) na čijem se vrhu nalazi po nekoliko žutih cvetova. Čašica je zvonasta, sa jajastim zupcima. Krunica je zvonasta sa pet režnjeva. Cveta od aprila do maja. Plod je čahura.

Biljka raste po sunčanim i suvim livadama, retkim šumama, po lugovima, među grmljem i na padinama.
U lekovite svrhe koristi se koren i cvet. Koren sadrži znatno veću količinu saponozida (oko 5-10%) u odnosu na cvetove (do 2%). Pored saponozida jagorčevina je bogata i vitaminom C, beta karotenom, kalijumom i kalcijumom, fenolnim glikozidima, flavonoidima, salicijatima… što uslovljavada da ima snažno antioksidantno, antimikrobno, antiinflamatorno i citostatičko dejstvo.


Pored jaglike Primula veris L. lekovita je i Primula vulgaris - obična jagorčevina koja je češća. Najlakše ćete ih razlikovati po tome što kod lekovite jagorčevine na jednoj dršci se nalazi više cvetova a cveta od aprila do maja, dok kod obične jagorčevine svaki cvet ima svoju cvetnu dršku i cveta od februara do aprila.

Upotreba

Koristi se najčešće kao čaj za:

• uklanjanje sluzi iz bronhija (kao ekspektorans)
• jačanje nervnog sistema,
• sprečava nastanak moždanog udara,
• otklanjanje tegoba kod reumatskih bolova,
• otklanjanje migrenoznih glavobolja,
• otklanjanje nervne uznemirenosti,
• ublažavanje slabosti srca,
• poboljšanje cirkulacije.

Mladi listovi jagorčevine bogati su vitaminom C možete ih u rano proleće koriste u obliku salate.

U Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva navedena je kao zaštićena divlja vrsta koja u prirodi trenutno nije ugrožena u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritično ugrožene. Međutim zbog prekomernog sakupljanja populacija ove vrste značajno je smanjena i na nju se odnose odredbe Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune.

Nije zahtevna vrsta pa je možete gajiti u saksiji, ili u bašti.

Literatura

Sarić, M. (1989):Lekovite biljke Srbije, SANU, Beograd.
Josifović M. i sar. (1974): FLORA SR SRBIJE, I-IX, SANU, Beograd.

Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU