Transgene ili genetički modifikovane biljke su one kod kojih je DNK izmenjena korišćenjem tehnika genetičkog inženjeringa i tehnika kulture biljnog tkiva. Pod genetičkim inženjerstvom podrazumeva se manipulisanje genetičkim materijalom koji se prenosi iz jednog živog sistema u drugi, pa se dobija organizam sa drugačijim kombinacijama gena. Prvi put se ova tehnika primenila na bakterijama, kao najprostijim ćelijskim organizmima.

Prva transgena biljka bila je dobijena ranih 1980-ih, ubrzo nakon otkrića prirodne sposobnosti bakterije Agrobacterium tumefaciens da prilikom infekcije biljaka prenosi deo svoje plazmidne DNK u biljnu ćeliju, nakon čega se taj deo stabilno ugrađuje u biljni genom. Transgene biljke sadrže gen ili grupu gena koji su veštački umetnuti u njihovu DNK. Umetnuta sekvenca je poznata kao transgen, a može biti poreklom i od neke potpuno različite biljne vrste. Svrha umetanja „tuđih“ gena u sopstvenu DNK je rekombinacija gena u biljci, što će je učiniti korisnijom i produktivnijom. Ovaj proces pruža mnogobrojne prednosti transgenoj biljci, kao što su produženje životnog veka, veća produktivnost, bolji kvalitet, otpornost na toplotu, hladnoću, sušu i štetočine, kao i na razne druge biotičke i abiotičke stresove.

ARHIVA PPNS HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM

Proces dobijanja transgenih biljaka prolazi kroz nekoliko faza:

1. Identifikacija gena koji se iz jedne biljke prenosi u drugu
2. Izolacija i kloniranje tog gena
3. Umetanje gena u genom biljke domaćina
4. Umnožavanje izmenjenog genetičkog materijala
5. Morfogenetska sposobnost transformisanih ćelija
6. Stabilno nasleđivanje unetih gena procesom razmnožavanja
7. Uključivanje dobijenih transgenih biljaka u različite procese

Transgene biljke mogu da se dobiju na dva načina: direktnim unošenjem gena u biljku domaćina ili unošenjem gena posredstvom vektora. Direktno unošenje gena može se realizovati na više načina: hemijskim putem, elektroporacijom, genetičkim pištoljem, mikroinjektiranjem.


^{Unošenje gena preko genetičkog pištolja i mikroinjekcijom}

Genetička transformacija preko vektora, takođe može da se ostvari na više načina: pomoću plazmida bakterija iz roda Agrobacterium, DNK biljnih virusa, DNK organela, polena i polenovih cevi. Najčešći i najuspešniji način transformacije ostvaruje se preko bakterije Agrobacterium tumefaciens. To je zemljišna bakterija koja ima sposobnost unošenja sopstvenog genetičkog materijala u genom biljne ćelije. Kod ove bakterije genetički materijal se nalazi na dva mesta: u bakterijskom hromozomu i u posebnoj strukturi koja je označena kao Ti-plazmid. Kod Ti-plazmida je moguće, različitim manipulativnim tehnikama, odseći jedan deo (T-DNK) i na tom mestu ugraditi deo DNK iz nekog drugog organizma sa poželjnim osobinama. Onda se, tako izmenjeni plazmid prenosi u biljnu ćeliju, gde se ugrađuje u njen genom. Daljim procesom reprodukcije dobija se nova, transformisana biljka sa željenom osobinom.


^{Proces genetičke transformacije pomoću bakterije Agrobacterium tumefaciens}

Genetičke transformacije vremenom su postale veoma pogodan sistem za ubacivanje željenih gena u različite biljne vrste. Glavni ciljevi genetske modifikacije biljaka su:

• regeneracija biljaka koje su otporne na različite herbicide, bolesti i štetočine;
• regeneracija biljaka sa različitim morfološkim karakteristikama;
• povećana proizvodnja već postojećih i sinteza novih sekundarnih metabolita kod biljaka:
• dobijanje biljaka koje se dalje mogu koristiti za dobijanje raznih farmaceutskih proizvoda (lekova, seruma i sl).

Prednosti genetičke transformacije biljaka:

• rešava se problem gladi u svetu, jer se proizvodi dovoljna količina hrane;
• gajenje transgenih biljaka je bezbednije za životnu sredinu, jer se troši manje goriva i manje hemikalija za zaštitu od korova, insekata i bolesti;
• zemljište se manje obrađuje, pa se smanjuje erozija zemljišta;
• proizvodnja novih sorata transgenih biljaka sa poboljšanim karakteristikama dosta je brža i jeftinija;
• transgene biljke imaju veći prinos i bolji kvalitet (veći sadržaj ulja, šećera, proteina, skroba, vitamina, minerala).

Nedostaci genetičke transformacije biljaka:

• zadiranje u zakonitosti prirode, jer ove biljke nastaju ukrštanjem potpuno nesrodnih organizama, na način koji se nikada ne bi desio u prirodi bez pomoći čoveka;
• bojazan da transgeni organizmi mogu da menjaju genom, odnosno naslednu osnovu ljudi;
• masovnim gajenjem transgenih biljaka koje su otporne na herbicide (sredstva za borbu protiv korova) može doćo do osiromašenja biljnog i životinjskog fonda (biodiveziteta);
• postoji mogućnost da ubacivanje gena u neku biljku može prouzrokovati alergijsku reakciju.

Primeri transgenih biljaka

1. Transgeni paradajz čiji plod ne omekšava i ne propada prilikom transporta (nastao je „utišavanjem“ sopstvenog gena koji dovodi do razmekšavanja ploda)
2. Transgeni kukuruz otporan na insekte (nastao je tako što je iz bakterije roda Bacillus unet gen za sintezu toksina protiv štetnih insekata)
3. Transgeni krompir otporan na mraz (nastao je tako što su sa njega eliminisane bakterije odgovorne za formiranje kristala leda)
4. Transgena soja otporna na herbicide (nastala je unošenjem gena iz zemljišne bakterije koji omogućava neutralizaciju herbicida)

Autor: prof. dr Biljana Bojović
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU