Kultura embriona

Klica (embrion) je deo semena biljke i nastaje posle oplođenja nejednakom deobom oplođene jajne ćelije. Telo ebmriona u početku je loptasto i ima zračnu simetriju, a kasnije, usled spljoštavanja, ono postaje bilateralno simetrično. Kod skrivenosemenica delovi embriona se naročito dobro vide u periodu njenog klijanja, pri čemu se deobom ćelija formiraju delovi novog izdanka i korena.


^{Embriogeneza (a, b) i formiranje biljke iz ebriona (c, d)}

Ideja o in vitro kulturi izolovanih embriona je među najstarijim tehnikama kulture biljnog tkiva. Još je 1754. godine Charles Bonnet pokušao koristiti kulturu izolovanih embriona sa ciljem utvrđivanja uloge kotiledona u klijanju. Hannig je 1904. godine aseptično uzgajao embrione predstavinka rodova Cochleria i Raphanus na mineralnoj podlozi uz dodatak 10% šećera šećerne trske. Njegov rad je pokazao da su neorganske soli, azot i ugljeni hidrati važni činioci za uspešnu kulturu embriona. Danas kultura embriona nalazi veliku primenu kod biljnih vrsta kod kojih embrion ima sposobnost sazrevanja, ali je u tome, zbog različitih uzoraka, sprečen.

U zavisnosti od razvojne faze embriona u trenutku izolacije i prenošenja na hranljivu podlogu, kao i u zavisnosti od tehnike koja se primenjuje, razlikuju se sledeće kulture:

1. kultura nezrelog i kultura zrelog embriona;
2. kultura megagametofita;
3. kultura semenih zametaka;
4. kultura cvetnih delova.

Bilo koja od navedenih kultura mogu se primeniti za ispitivanje faktora koji utiču na razvoj ebriona i posledični rast primordijalnih organa, kao i za ispitivanje metaboličkih i biohemijskih procesa klijanja. Posmatrano iz praktičnog ugla, kultura embriona nalazi primenu u savladavanju dormancije i testiranju semena.

Uspešnost spasavanja embriona određena je starošću embriona i vremenom njegovog uvođenja u kulturu in vitro. Kako embrion sazreva, njegove potrebe postaju sve manje. Zato se zdravi stariji embrioni mnogo lakše kultivišu u poređenju sa mlađima. Kultura mlađih embriona je teška i zbog njihovih malih dimenzija, pa i veće mogućnosti oštećenja prilikom manipulacije.


^{Regeneracija biljaka iz hibridnih embriona Brassica u in vitro kulturama – od izolovanih embriona do regenerisanih biljaka (izvor: Biotechnologia Journal)} 


Autor: dr Dragana Jakovljević
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA; 6) TRANSGENE BILJKE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU