Tanini ili štavske materije su polifenolna, bezazotna, složena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla; nisu toksični, oporog su ukusa i u vodi rastvorljivi.

Tanini imaju tu sposobnost da stežu površinu sluzokože i povređene kože; deluju antidijarojično – doprinose postepenom mehaničkom odstranjenju klica iz crevne sluzokože, zbog čega se ove opore droge vekovima koriste za ublažavanje i lečenje bacilarne dizenterije; imaju i slaba anestetična svojstva i time ublažavaju bolove u organima za varenje: deluju i hemostatično, jer izazivaju sužavanje krvnih sudova i stvaraju čep od zgrušane belančevine krvnog seruma; takođe imaju i redukciona svojstva, zbog čega deluju kao antioksidansi.

Jedna od izuzetno lekovitih i korisnih biljaka koja sadrži tanine

Urtica dioica L. (fam Urticaceae) – kopriva

U germanskoj mitoligiji, kopriva je bila simbol boga munje. Prema narodnom verovanju, munja nika neće udariti u koprivu, i od toga polazi i poslovica „Neće grom u koprive“.

Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka koja može da naraste do 2m visine. Podzemno stablo (rizom) je dugo, granato. Listovi su, prosti, jajasti, po obodu testerasti. Stablo i listovi su prekriveni brojnim žarnim dlakama čiji se vrh na dodir lomi i iz njih se izliva sok na kožu, koji žari. Po tome je rod dobio ime Urtica - od latinske reči urere što znači žariti. Cvetne grančice nose ili muške (na muškoj biljci) ili ženske cvetove; po tome je vrsta dobila ime jer dioica znači dvodoma. Cveta od juna do oktobra. Plod je malen jednosemeni oraščić i naravno ima ga samo na ženskoj biljci.

Raste na zemljištu koje je bogato azotom (nitrofilna biljka).


^{Kopriva: u januaru; u aprilu; u julu}

^{Ženski cvetovi; muški cvetovi; seme; žarne dlake}

Lekoviti delovi biljke su rizom, koren, list i seme. Rizom se sakuplja u jesen i rano proleće, listovi od maja do cvetanja, a seme u avgustu-septembru.

Sadrži

Pored tanina, kopriva sadrži velike količine: vitamina C, A, K, minerala: gvožđa, natrijuma, kalijuma, magnezijuma..: silicijumove kiseline, galusovu kiselinu, enzima sekretina, kvercetin...

Upotreba

Koristi se najčešće kao čaj i tinktura:

• kod anemije i utiče na porast crvenih krvnih zrnaca,
• ima diuretski efekat, pomaže kod bolesti urinarnog sistema (upala bubrega i mokraćnih kanala, kamen u bubregu, uvećane prostate),
• omogućava pojačano izlučivanje mokraćne kiseline, pa se koristi kod gihta,
• pomaže kod zaustavljanja krvarenja (čir na želudcu i duodenumu, pojačano menstrualno krvarenje, hemoroidi),
• deluje analgetski (protiv bolova) pa se savetuje kod bolova u kičmi i zglobovima,
• zbog antibakterijskog i antivirusnog dejstva koristi se kod različitih upalnih procesa,
• jedan je od najboljih čuvara funkcije jetre,
• svojim uticajem na gušteraču pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi,
• zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija.

Kopriva se može koristiti tokom cele godine. Mladi listovi mogu se koristiti u ishrani - kao salata ili dodatak čorbama, pitama. Bogati su vitaminom C (oko 140 mg), karotinom, gvožđem, fosforom, kalcijumom.

Pomaže oporavku organizma posle zime kada može da se javi prolećna iscrpljenost, zamor. S obzirom da smanjuje alergijske reakcije, takođe je treba koristiti od januara-februara jer u zavisnosti od vremenskih uslova tada dolazi do cvetanja alergenih biljaka kao što je npr. leska.

Nekada se stablo koprive koristilo za dobijanje kanapa, grubih tkanina, mreža.

Literatura

Sarić, M. (1989):Lekovite biljke Srbije, SANU, Beograd.
Josifović M. i sar. (1974): FLORA SR SRBIJE, I-IX, SANU, Beograd.

Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE; 7) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE II
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI; 7) POLEN U FORENZICI II
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA; 6) TRANSGENE BILJKE
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA III; 6) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA IV

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU