Kultura antera i polena

Za razliku od somatskih tkiva viših biljaka, polen se proizvodi u relativno velikom broju i u lako dostupnom obliku. Polen sadrži jedinstven genetički materijal, a eksploatacija ovog jedinstvenog genetičkog potencijala glavna je svrha kulture polena. Prve uspešne kulture polena dovijene su sredinom HH veka u eksperimentima u kojima je pokazano da zrelo polenovo zrno može formirati kalus ukoliko se gajenje vrši u odgovarajućem medijumu (eng. pollen culture).


^{Cvet i polenova zrna na prašnicima hibiskusa (Foto: Sciencephoto)}

Kultura antera je postupak za dobijanje haploidnih (polovina broja hromozoma) biljaka od diploidnih biljaka korišćenjem prašnika. Kultura antera se koristi u oplemenjivanju biljaka za proizvodnju haploidnih biljaka kako bi se omogućilo ukrštanje vrsta sa različitim brojem hromozoma. Postupak je opisan za mnogobrojne ekonomski značajne vrste uključujući duvan, daturu, krompir, seme repice, žitarice, trave i druge.


^{Ilustracija kulture antera i dobijanje haploidnih biljaka u kulturi in vitro (Foto: Prop G IFAS University of Florida)}

^{Postupak indukcije kulture antera pšenice (Foto: Research Gate)}

Polenovo zrno kao deo reproduktivnih organa biljke (prašnika) predstavlja mušku gametofitnu generaciju biljaka i produkt je složenih razvojnih procesa. Ovi procesi započinju formiranjem ćelija polena u prašniku, a završavaju se oslobađanjem polenovih zrna iz zrelih prašnika. Međutim, čak i kada se prašnici koriste u optimalnoj fazi za indukciju kulture polena, na odgovor rasta polena utiču mnogobrojni faktori, uključujući i sezonske varijacije kod različitih biljnih vrsta. Starost biljke donora je među najkritičnijim faktorima uspešne kulture polena, zajedno sa endogenim nivoima hormona i drugih metabolita u sporogenim i somatskim tkivima prašnika. Zato se ponovljeni rezultati mogu očekivati samo upotrebom biljaka uzgajanih u standardnim i kontrolisanim uslovima, kao i upotrebom pupoljaka biljaka iste starosti.

Struktura polena i jedinstveni genetički potencijal, zajedno sa lakim rukovanjem, čine kulturu polena idealnim sistemom za proučavanje. Iako je polenovo zrno programirano za formiranje polenove cevi koja nastaje tokom klijanja polenovog zrna, ovaj proces nije neopoziv i može se zaustaviti u kulturi, a zrno ”preusmeriti” na potpuno novu ulogu. Teorijski posmatrano, kultura polena ima mnogo prednosti – zahvaljujući totipotentnim biljnim ćelijama, svaka je potencijalno sposobna da se razvije u haploidnu ćelijsku liniju (kojom se može manipulisati) ili čistu biljnu kulturu za razmnožavanje. Faktor od primarne važnosti u kulturi polena je učestalost indukcije i, iako se lista vrsta sa uspešno uspostavljenim kulturama polena prilično brzo uvećava, fundamentalni procesi koji su u osnovi indukcije kulture polena zahtevaju dodatna istraživanja.

^{In vitro kultura polena raži (Foto: Semantic Scholar)}


Autor: dr Dragana Jakovljević
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE; 7) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE II; 8) KOMBUHA (ČAJNA GLJIVA)
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI; 7) POLEN U FORENZICI II; 8) POLEN U FORENZICI III
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI; 7) LEKOVITO BILJE VII
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE; 7) EKSPLOATACIJA ENERGIJE I MINERALA - CENA RAZVOJA NA ŠTETU PRIRODE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA; 6) TRANSGENE BILJKE; 7) BILJNA MEMORIJA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA III; 6) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA IV

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU