Završna objava serijala od osam ekolumni

Kada se industrijska eksploatacija susretne sa prirodnim resursima, često ostavlja trajne posledice po zemljište. Rekultivacija postaje neophodna mera ne samo za obnovu, već i za zaštitu ovog vitalnog resursa. Pogledajmo primer Kolubarskog basena u Srbiji, gde su posledice neodgovorne eksploatacije uglja lignita dovele do gubitka ogromnih površina plodnog zemljišta.

Rekultivacija se obavlja u nekoliko ključnih faza, svaka sa svojim specifičnostima i ciljevima:

a) Izbor kultura i đubrenje: prva faza obuhvata postavljanje ogleda sa raznolikim usevima na različitim odloženim materijalima. Cilj je pronaći optimalnu kombinaciju useva i đubriva kako bi se stvorilo plodno zemljište. Ovaj pristup predstavlja ključni korak ka obnavljanju vitalnih zemljišnih nutrijenata;

b) Setva mahunarki i usvajanje plodoreda: u drugoj fazi, primenjuje se setva mahunarki (najčešće lucerke) kao njivskih kultura, koja četvrte godine postaje zeleno đubrivo. Ovo se nadograđuje razvojem plodoreda sa pšenicom, kukuruzom, uljanom repicom, ječmom i sojom. Iako su postignuti zadovoljavajući rezultati, primetna je potreba za većim nivoima đubrenja u poređenju sa prosečnim;

c) Pošumljavanje nepristupačnih područja: treća faza, pošumljavanje na tzv. spoljnim odlagalištima, predstavlja izuzetno kompleksan proces. Velika pažnja posvećuje se naučnom proučavanju, evidentiranju i praćenju različitih aspekata, uključujući fizičke i hemijske osobine supstrata, mikrobiološke promene, spontanu vegetaciju, proizvodnju sadnica, rast i razvoj različitih vrsta drveća i žbunja, setvu trave za sprečavanje erozije, kao i tehnologije rada na rekultivaciji pošumljavanjem.

Ova dugoročna istraživanja i praktični radovi usmereni su na stvaranje održivih ekosistema. Primena različitih kultura lišćarskih i četinarskih drveća poput javora, jasena, lipe, hrasta, bora, smrče i jele dodatno doprinosi obnovi biodiverziteta na degradiranim površinama. Sve ove faze čine integralni deo šireg plana očuvanja prirode i stvaranja uslova za održivu budućnost.

U svetlu ovih napora, postavlja se ključno pitanje: da li će rekultivacija biti dovoljna da potpuno obnovi izgubljeno? Dok se nadamo pozitivnim rezultatima višegodišnjeg rada, budućnost takođe zavisi od održive eksploatacije u narednim fazama. Selektivno odlaganje tokom budućih eksploatacija ima potencijal da otvori vrata poljoprivrednoj proizvodnji na rekultivisanim područjima, uz istovremeno pošumljavanje nepristupačnih delova.

Pored lokalnih inicijativa, slični napori širom sveta svedoče o važnosti rekultivacije zemljišta. U Australiji, na primer, nakon površinske eksploatacije rudnika uglja, primenjuju se slične strategije kako bi se obnovila i zaštitila degradirana zemljišta. Ove globalne inicijative ukazuju na hitnost potrebe za sveobuhvatnim pristupom očuvanja zemljišta u vreme sveprisutnih ekoloških izazova.

Rekultivacija može biti ključna za povratak života zemljištu, ali u isto vreme, moramo prepoznati širu sliku - očuvanje prirode i ekološke ravnoteže koje su od suštinskog značaja. Planiranje i sprovođenje održivih mera zaštite zemljišta moraju biti prioritet, jer će budućnost pripasti onima koji umeju da čuvaju svoje plodno tlo kao osnovu za proizvodnju hrane i održivu budućnost.

Slika 1. Rekultivacija pepelišta Termoelektrane Nikola Tesla A (TENT-A) sadnjom drvenastih vrsta I formiranjem spontane žbunaste i zeljaste vegetacije (foto: dr Filip Grbović)

Slika 2. Revegetacija na pasivnoj kaseti TENT-A (foto: dr Gordana Gajić, IBISS)

Slika 3. Rekultivacija jalovišta rudnika azbesta “Stragari” sadnjom crnog bora i spontanim formiranjem drvenaste, žbunaste i zeljaste vegetacije (foto: dr Filip Grbović)


Autor: dr Filip Grbović, naučni saradnik
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE; 7) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE II; 8) KOMBUHA (ČAJNA GLJIVA)
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI; 7) POLEN U FORENZICI II; 8) POLEN U FORENZICI III
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI; 7) LEKOVITO BILJE VII; 8) LEKOVITO BILJE VIII
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE; 7) EKSPLOATACIJA ENERGIJE I MINERALA - CENA RAZVOJA NA ŠTETU PRIRODE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA; 6) TRANSGENE BILJKE; 7) BILJNA MEMORIJA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA III; 6) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA IV; 7) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA V

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU