Rekultivacija: oživljavanje zemljišta iz pepela industrije

Rekultivacija: oživljavanje zemljišta iz pepela industrije

Završna objava serijala od osam ekolumni

Kada se industrijska eksploatacija susretne sa prirodnim resursima, često ostavlja trajne posledice po zemljište. Rekultivacija postaje neophodna mera ne samo za obnovu, već i za zaštitu ovog vitalnog resursa. Pogledajmo primer Kolubarskog basena u Srbiji, gde su posledice neodgovorne eksploatacije uglja lignita dovele do gubitka ogromnih površina plodnog zemljišta.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Rekultivacija ozivljavanje zemljista iz pepela industrije 1
Rekultivacija se obavlja u nekoliko ključnih faza, svaka sa svojim specifičnostima i ciljevima:

a) Izbor kultura i đubrenje: prva faza obuhvata postavljanje ogleda sa raznolikim usevima na različitim odloženim materijalima. Cilj je pronaći optimalnu kombinaciju useva i đubriva kako bi se stvorilo plodno zemljište. Ovaj pristup predstavlja ključni korak ka obnavljanju vitalnih zemljišnih nutrijenata;

b) Setva mahunarki i usvajanje plodoreda: u drugoj fazi, primenjuje se setva mahunarki (najčešće lucerke) kao njivskih kultura, koja četvrte godine postaje zeleno đubrivo. Ovo se nadograđuje razvojem plodoreda sa pšenicom, kukuruzom, uljanom repicom, ječmom i sojom. Iako su postignuti zadovoljavajući rezultati, primetna je potreba za većim nivoima đubrenja u poređenju sa prosečnim;

c) Pošumljavanje nepristupačnih područja: treća faza, pošumljavanje na tzv. spoljnim odlagalištima, predstavlja izuzetno kompleksan proces. Velika pažnja posvećuje se naučnom proučavanju, evidentiranju i praćenju različitih aspekata, uključujući fizičke i hemijske osobine supstrata, mikrobiološke promene, spontanu vegetaciju, proizvodnju sadnica, rast i razvoj različitih vrsta drveća i žbunja, setvu trave za sprečavanje erozije, kao i tehnologije rada na rekultivaciji pošumljavanjem.

Ova dugoročna istraživanja i praktični radovi usmereni su na stvaranje održivih ekosistema. Primena različitih kultura lišćarskih i četinarskih drveća poput javora, jasena, lipe, hrasta, bora, smrče i jele dodatno doprinosi obnovi biodiverziteta na degradiranim površinama. Sve ove faze čine integralni deo šireg plana očuvanja prirode i stvaranja uslova za održivu budućnost.

U svetlu ovih napora, postavlja se ključno pitanje: da li će rekultivacija biti dovoljna da potpuno obnovi izgubljeno? Dok se nadamo pozitivnim rezultatima višegodišnjeg rada, budućnost takođe zavisi od održive eksploatacije u narednim fazama. Selektivno odlaganje tokom budućih eksploatacija ima potencijal da otvori vrata poljoprivrednoj proizvodnji na rekultivisanim područjima, uz istovremeno pošumljavanje nepristupačnih delova.

Pored lokalnih inicijativa, slični napori širom sveta svedoče o važnosti rekultivacije zemljišta. U Australiji, na primer, nakon površinske eksploatacije rudnika uglja, primenjuju se slične strategije kako bi se obnovila i zaštitila degradirana zemljišta. Ove globalne inicijative ukazuju na hitnost potrebe za sveobuhvatnim pristupom očuvanja zemljišta u vreme sveprisutnih ekoloških izazova.

Rekultivacija može biti ključna za povratak života zemljištu, ali u isto vreme, moramo prepoznati širu sliku - očuvanje prirode i ekološke ravnoteže koje su od suštinskog značaja. Planiranje i sprovođenje održivih mera zaštite zemljišta moraju biti prioritet, jer će budućnost pripasti onima koji umeju da čuvaju svoje plodno tlo kao osnovu za proizvodnju hrane i održivu budućnost.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Rekultivacija ozivljavanje zemljista iz pepela industrije 2
Slika 1. Rekultivacija pepelišta Termoelektrane Nikola Tesla A (TENT-A) sadnjom drvenastih vrsta I formiranjem spontane žbunaste i zeljaste vegetacije (foto: dr Filip Grbović)

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Rekultivacija ozivljavanje zemljista iz pepela industrije 3
PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Rekultivacija ozivljavanje zemljista iz pepela industrije 4
Slika 2. Revegetacija na pasivnoj kaseti TENT-A (foto: dr Gordana Gajić, IBISS)

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Rekultivacija ozivljavanje zemljista iz pepela industrije 5
Slika 3. Rekultivacija jalovišta rudnika azbesta “Stragari” sadnjom crnog bora i spontanim formiranjem drvenaste, žbunaste i zeljaste vegetacije (foto: dr Filip Grbović)

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac PMF dr Filip Grbović
Autor: dr Filip Grbović, naučni saradnik
Obradio: Dejan Milošević


BOTANIČKA BAŠTA
KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC
EKOLUMNA
PRVI PRVI NA SKALI: KG VODIČ -
BOTANIČKA BAŠTA

Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI javnosti predstavljaju zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

Dosadašnje objave:

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html