Pored projekta "Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO", udruženje PRVI PRVI NA SKALI realizovalo je i projekat "Ekologija Kragujevac 2023", uz sufinansiranje grada Kragujevca.

Projekat je u skladu sa Planom razvoja Grada Kragujevca za period 2021-2031, gde snagu Grada za zaštitu životne sredine (ZŽS) predstavljaju, pored ostalog, "stalni monitoring kvaliteta životne sredine na teritoriji grada" i "ojačan nevladin sektor u oblasti ZŽS". Projekat je usklađen sa Statutom udruženja u kojem je istaknuto da je jedna od prioritetnih oblasti kojoj je udruženje posvećeno zaštita, očuvanje i unapređenje životne sredine. Upravo u tim okvirima videli smo neophodnost ovog projekta i aktivnosti našeg udruženja.

Ustavom Republike Srbije zdrava životna sredina je zagarantovano pravo: "Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju" (Član 74 Ustava). Ta prava, međutim, prate i obaveze jer je "svako odgovoran za zaštitu životne sredine", "svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu". Sprovođenjem ovog projekta dalje se razvija sajt Ekologija Kragujevac, pokrenut 2022. godine, koji pozitivno utiče na rasvešćivanje populacije u celini, ukazujući i na prava i na obaveze svih žitelja Kragujevca, bez podela.

Važna potreba Kragujevčana da budu informisani o aktivnostima udruženja koja se bave ZŽS na teritoriji grada od prošle godine zadovoljena je aktiviranjem sajta Ekologija Kragujevac. Za odnos sa javnošću, većina udruženja i dalje pretežno koristi naloge na društvenim mrežama (uglavnom FB, sve češće Instagram, delimično Tviter). Takvo predstavljanje je bez pregleda aktivnosti, sistematizovanih sadržaja, ali i transparentnosti osnovnih podataka, koje bi građani mogli redovno da prate, a onda i da uzmu aktivno učešće, što bi na kraju uticalo na bolje rezultate rada samih udruženja.

Sajt Ekologija Kragujevac je zato otvoren za sve prepoznate zaštnike ŽS, pružajući im uvećanje vidljivosti, kompletno predstavljanje, kontakt sa sugrađanima. Time se stvaraju uslovi za veći uticaj na javnost i uvećanje rezultate zajedničkih aktivnosti.

Kvalitetna optimizacija sajta rezultirala je prvom pozicijom na internet pretraživaču Gugl od prve godine postojanja. Naime, po ključnim rečima "Kragujevac" i "ekologija", prvi izvor u pretragama je - www.ekologijakragujevac.rs, ispred gradskih ustanova, institucija, medija. To je važan sastavni deo marketinške strategije kojom se populariše projekat, udruženje kao nosilac, ali i sva ostala udruženja koja doprinose kvalitetu sadržaja dostavljanjem materijala za predstavljanje sopstvenih aktivnosti.

U 2022, prvoj godini postojanja sajta Ekologija Kragujevac, predstavljeno je 15 projekata koje je sufinansirao Grad, a u 2023. bilo je osam više - ukupno 23. I to je jedna od potvrda da se uvećava broj aktivnih građana u oblasti ZŽS, bilo kao udruženja ili pojedinačno, što je dodatno opravdanje za postojanje ovakve internet adrese koja objedinjuje aktere, aktivnosti, teme - od opšteg interesa.


Projekti 2023

U odeljku Projekti 2023, na sajtu Ekologija Kragujevac predstavljena su 23 projekta iz oblasti ZŽS koja je grad sufinansirao tokom godine.

Podsećamo kako je izgledala lista nosilaca sa nazivima projekata i odobrenim sredstvima, uz prateće sažete opise projekata dostavljenih gradu i rezimee koje su poslala pojedina udruženja:

1. Omladinska organizacija Šumadije: Studentski dar – volontiraj – očisti-zasadi - 310.000 dinara

S obzirom da na nivou grada Kragujevca postoji određeni broj divljih deponija, članovi Omladinske organizacije Šumadije došli su na ideju da započnu projekat i okupe sve mlade ljude koji žele da doprinesu čistijem gradu. Ove deponije predstavljaju ozbiljan problem svim stanovnicima tog dela grada, pa je planirano čišćenje, a potom i sađenje sadnica.

DETALJNO

2. Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti "Ekomar": Čuvari voda - 240.000


Dobre prakse iz zemalja koje su na znatno višem nivou očuvanja zaštite životne sredine pokazuju da je najbolji način za edukaciju mlađih generacija kroz interaktivnu nastavu, praktično uključivanje i podsticanje stvaralaštva. Iz tih razloga ovaj projekat je pretpostavljao kreiranje interaktivnih edukativnih aktivnosti za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda kroz podsticanje kreativnog stvaralaštva (likovni i literalni konkurs), interaktivne radionice (škola "Eko šampioni") i promociju rezultata i aktivnosti kroz "Festival voda" - interaktivni edukativno zabavni događaj koji je promovisao očuvanje voda, dečije kreativno stvaralaštvo i međugeneracijsku saradnju.

DETALJNO - REZIME

3. Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj: Osmi festival ekoloških predstava "Crveno Pozor!(ište), Zeleno" - 235.000

Ankete obavljene nakon prethodnih festivala pokazale su da je ovaj vid ekološke edukacije izuzetno prijemčiv i deci i nastavnicima, ali i roditeljima, koji postaju značajna ciljna grupa jer rado učestvuju u pripremanju predstava, a samim tim se i ekološki edukuju kroz sadržaj predstave. U skladu sa tim, ideja je bila da se ekologija približi što većem broju dece i mladih, upravo kroz dramski izraz. Na ovaj način lako usvajaju znanja iz ekologije, ispravne navike i te poruke prenose dalje, ne samo svojim vršnjacima, već i roditeljima i drugim odraslima, koji ih opet mnogo bolje prihvataju kada dolaze od njihove dece.

DETALJNO

4. Udruženje "Stakleno zvono": KG Eko bilten 2023 - 225.000

Udruženje Stakleno zvono u saradnji sa Gradskom upravom za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine izrađuje (dizajn, fotografija, grafička obrada, prelom i promocija preko portala www.staklenozvono.rs i društvenih mreža) KG eko bilten - mesečni izveštaj o stanju životne sredine u gradu Kragujevcu.

DETALJNO

5. Udruženje "Svetli horizonti": Mali vodeni ekosistem u Botaničkoj bašti u Kragujevcu - 200.000

U Botaničkoj bašti Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, iako je preliminarnim projektima razvoja Bašte planirano, nije postojao uređeni vodeni ekosistem stajaćih voda. Ideja za formiranje ovakvog ekosistema, u vidu veštačke bare, nastala je prošle godine kada je započeta njena realizacija, ali zbog nedostatka sredstava zamisao nije sprovedena do kraja.

DETALJNO

6. Klub akcijaša i volontera Kragujevca: Ekološka zaštita i revitalizacija "Lužničke banje" - 160.000



Lokalitet Lužnička banja u selu Lužnice, atar Kragujevac, je već godinama u stanju zapuštenosti i ekološke ugroženosti. Izvorište mineralne vode je zagađeno pesticidima sa okolnih njiva, a izvorište vode za piće nije uslovno, higijenska ispravnost vode se ne kontroliše redovno. Okolina izvorišta puna je otpada. Predlagači projekta, u saradnji sa MZ Lužnice, želeli su da stvore uslove za stručnu ekološku zaštitu i revitalizaciju ovih izvorišta i samog lokaliteta.

DETALJNO - REZIME

7. Ekološko istraživačko društvo "Mladen Karaman": Ekosistemi i staništa Spomen-parka "Kragujevački oktobar" - 140.000

Na području Spomen-parka "Kragujevački oktobar" do sada nije bilo prisutno sistematsko istraživanje ekosistemskog biodiverziteta, a svi pokušaji bili su rađeni sporadično. Iz tog razloga su od posebnog značaja podaci dobijeni nakon realizacije ovog projekta, a koji imaju veze kako sa ekosistemima i staništima, tako i sa kvalitetom samog ispitivanog područja i načinima očuvanja i poboljšanja istog. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdiće se i predložiti moguće mere zaštite ovog područja.

DETALJNO - REZIME

8. Klub akcijaša i volontera Kragujevca: Dobrovoljnim radom uredimo javne površine - 120.000


Najefikasniji način da se odnos prema zaštitnoj sredini promeni je da se sa učenicima, studentima i svim kategorijama mladih, organizuju edukativne interaktivne radionice sa emitovanjem dokumentarnog filma, razogovorom o značaju i efektima dobrovoljnog rada i sa praktičnim akcijama na uređenju prostora i dvorišta škola koje pohađaju, u kome uče i druže se, kao i javnih površina u gradu.

DETALJNO - REZIME

9. Gružanska turistička mreža: Edukacija, informisanje javnosti, čišćenje, sadnja, uređenje (oplemenjivanje) prostora oko tzv. "Pustog" ("Vidrovskog") potoka u Grbicama MZ Selište - 120.000

Trenutna situacija u ovoj oblasti je dosta loša jer se problemu ekološke edukacije mladih do sada nije posvećivala potrebna pažnja, kao ni jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine. Rešavanje ovih problema je od najvećeg značaja za sve ono što se podrazumeva pod održivim razvojem.

DETALJNO - REZIME

10. Ekološko istraživačko društvo "Mladen Karaman": Fauna Šumarica - 120.000

Jedan od potencijalnih štetnih efekata po biodiverzitet memorijalnog kompleksa Šumarice predstavljaju invazivne vrste koje mogu da dovedu do pogoršanja zdravlja ljudi i životinja, kao i do ugrožavanja ekosistema. Zato bi pažnja trebalo da bude usmerena ka identifikaciji ovih vrsta, njihovom uklanjanju i edukaciji stanovništva o ovim vrstama.

DETALJNO

11. Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević" Kragujevac: Ispitivanje alohtone i autohtone flore Spomen-parka Šumarice - 115.000


Opšti cilj projekta je formiranje spiskova autohtonih i alohtonih biljnih vrsta Spomen-parka na osnovu terenskih istraživanja. Specifični ciljevi odnosili su se na utvrđivanje broja biljnih vrsta, koje su deo pripadajućeg flornog elementa i broja unetih biljnih vrsta koje nisu karakteristične za fitogeografsko područje već ih odlikuje invazivni status ili su parkovske dekorativne zeljaste ili drvenatste biljne vrste.

DETALJNO

12. Unija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta: Ozelenimo prvu deceniju - 110.000


Projekat Unija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta je predviđao dve faze. Prva faza bila je sadnja drveća. Drugi deo projekta činile su edukativne radionice na otvorenom i izrada drvene table organizacije, koje su planirane u Botaničkoj bašti.

DETALJNO

13. Asocijacija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta: Priroda mališanima - 110.000

Studenti Univerziteta u Kragujevcu su korišćenjem različitih softvera za 3D modeliranje i projektovanje, isprojektovali mini drveni park za mališane koji bi koristili prilikom posete Botaničkoj bašti. Ideja je bila da se mini drveni park sastoji od drvene kućice sa platformom sa koje će se spuštati tobogan, vrteške, ljuljaške i klackalice.

DETALJNIJE

14. PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija Kragujevac 2023 - 110.000


Od prošle godine građani Kragujevca imaju na jednom mestu potpune informacije o aktivnostima svih aktivnih činilaca u oblasti zaštite životne sredine - sajt Ekologija Kragujevca. Potreba za redovnim sprovođenjem programa edukacije u lokalnoj zajednici, navedena u Planu razvoja grada, postojala je i u 2023. godini. Uz to, postojala je i potreba da se istakne i priznanjem nagradi rad zaštitnika životne sredine na teritoriji Kragujevca. To je, kao redovnu godišnju aktivnost, pokrenuo ovaj projekta - dodeljeno je prvo ekološko priznanje "Kragujevački slez".

DETALJNO

15. Centar održivog razvoja "EkoMatoTeka": Održivo zeleno stopalo - 105.000

Vodeći se Planom razvoja grada Kragujevca za period od 2021. do 2031. godine, ovog projekat je usmeren na edukativne i praktične aktivnosti sa decom osnovnoškolskog uzrasta o postupcima kako izmeriti svoj lični ekološki otisak i ekološki otisak škole. Planiran je bio niz aktivnosti, mera i postupaka koji dovodi do smanjenja ekološkog otiska i povoljno utiče na održivost neposredne okoline.

DETALJNO - REZIME

16. PRVI PRVI NA SKALI: Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO - 100.000

Ugrožavanje životne sredine i javnog zdravlja nezakonitim uzgojem i prometom genetički modifikovanih organizama (GMO) od 2021. godine zahvata i teritoriju Šumadijskog okruga. Zbog tog alarmantnog podatka neophodno dalje širenje svesti građana o GMO – informisanjem i edukacijom. Kao i u periodu 2020-2022, projekat je i ove godine omogućio upoznavanje javnosti sa rezultatima najnovijih istraživanja i analiza, radovima stručnih saradnika udruženja PRVI PRVI NA SKALI kroz predavanja, kao i sa posledicama koje nosi GM sistem ishrane i gubitak prehrambenog suvereniteta.

DETALJNO - REZIME

17. Gljivarsko društvo Šumadije: Dvadeset treća izložba gljiva u Kragujevcu - 100.000


Specifični ciljevi projekta su dalje istraživanje raznovrsnosti makromiceta u Srbiji, akumuliranje znanja i podataka o ovom delu biosfere u Srbiji. Petnaestak dana pred zakazanu izložbu bile su upućene ekipa na poznate terene da utvrde stanje i raspoloživost plodnih tela gljiva, kao eksponata na izložbi. Dva do tri dana pred izložbu obrađen je teren Kopaonika, Golije, Goča, Divčibara, Zlatibora, Rudnika.

DETALJNO

18. Udruženje "Zeleni mir Srbija": Ozeleni Gledić - 70.000


Ovaj projekat je poslužio za podizanje nivoa znanja dece o značaju lekovitog bilja i organskim baštama, njihovim oprašivačima i značaju humusa iz kompostera, ali i glista kao razlagačima koji imaju veoma posebnu ulogu u našem zemljištu. Opšti cilj bio je podizanje svest mladih o značaju zaštite životne sredine, unapređenje kvaliteta života mladih, poboljšanje uslova za kvalitetno provođenje slobodnog vremena u prirodi kroz podsticanje omladinskog volonterizma i aktivizma.

DETALJNO

19. Udruženje matematičara APT-obrazovni klub Kragujevac: Dnevnik jednog EKO-detektiva - 70.000

Projekat je inovativna ideja koja treba da osnaži naše najmlađe sugrađane, učenike, koji ulaze u svet obrazovanja na moderan i interaktivan nači koji se razlikuje od tradicionalne nastave, pospešuje maštu i želju za novim izazovima. Uz to, pospešuje razvoj kapaciteta istraživača za širenje svesti o zaštiti životne sredine; razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti; jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji učenicima.

DETALJNO - REZIME

20. Centar za unapređenje i afirmaciju žena u zelenom biznisu: Kragujevac - zeleni grad na mapi Republike Srbije - 70.000

Kroz ovaj projekat udruženje je želelo da podigne svest građana Kragujevca, pre svega mlađe populacije, o značaju zelene ekonomije, kao i preduzetnicima i ostalim zainteresovanim stranama, kroz primere dobre prakse. Ove godine to je bila sadnja 20 stabala belog jasena. Time je pokazano koliku ulogu i moć može imati ozelenjavnje određenih površina, tj. koju zdravstvenu i klimatsku uslugu one pružaju, koliko šume spuštaju temperaturu u toku leta, koliko prečiste vazduh, koliko upiju vode od voda koje odlaze u kanalizaciju.

DETALJNO

21. Klub američkog fudbala Divlji veprovi: Zasadi da dvadeset godina svoje odradi - 70.000

Povod za sadnju drveća je želja udruženja da obeleži 20 godina postojanja i zasadi 20 stabala. Udruženje je takođe očistilo deo grada na kom je sadnja predviđena.  Smanjenje zagađenja, očuvanje životnog sveta, energetska efikasnost, smanjenje erozije, samo su neke od koristi koje sa sobom nose drvoredi. Zbog toga je udruženje pokrenulo akciju sadnje u gradu.

DETALJNO - REZIME

22. Udruženje Ženski centar 21. vek: Mladi u uređenju svoje zajednice "Miriše na čisto" - 70.000

Unutar populacije uzrasta od 15 do 29 godina primetna je značajna stopa mladih koji treba da probude svoju svest o zaštiti životne sredine u grupama ranjivijih i socijalno manje prilagođenih ispitanika na terenu u Kragujevcu. Čak 45% mladih ispitanika izjavilo je da im se dešava da ne primete otpad pored kontejnera i divlje male deponije koje postoje u okruženju. Stoga su edukacija, sistemska podrška i zaštita životne sredine neophodni saveznici pri rešavanju ovog problema, kako na primeru Srbije, tako i u širim evropskim okvirima.

DETALJNO

23. Udruženje za pomoć osobama sa Daunovim sindromom: Čuvamo našu planetu - 50.000

Projekat je imao za cilj da osobama sa Daunovim sindromom pomogne da izgrade pozitivan stav prema životnoj sredini, da ih osveste o važnosti očuvanja životne sredine i pomognu u izgrađivanju načina života koji je u skladu sa prirodnim okruženjem.

DETALJNO - REZIME

Kragujevački slez

Kao u globalnim i nacionalnim okvirima, i u gradu preovlađuju negativni primeri, loše prakse, narušavanje životne sredine koje se često čini nerešivim u decenija pred nama. Ipak, koliko god bili veliki ekološki problemi, naizgled nerešivi usled nepostojanja dovoljnog broja zakonskih mera ili neprimenjivanja donetih zakona, kao i Ustava koji nas sve zajedno štiti, u Kragujevcu postoji veći broj visoko motivisanih pojedinaca, predstavnika udruženja i institucija, koji su posvedočeni zaštitnici životne sredine, mnogi od njih su angažovani i daleko van granica našeg grada. Njihov marljiv rad tokom cele godine, često sihnronizovan sa ostalim kolegama, aktivistima, proaktivnim sugrađanima iz više oblasti, zaslužuje da se jednom godišnje sumiraju sveukupnim učinci iz protekle godine i istaknu pojedina fizička i pravna lica koji su ostvarili najupečatljivije doprinose ZŽS.

Otuda udruženje PRVI PRVI NA SKALI kao inicijator, u sadejstvu sa Botaničkom baštom, kao zvaničnim partnerom nakon ugovaranja saradnje sa Prirodno-matematičkim fakuletom (PMF), pokrenulo dodeljivanje godišnje nagrade „Kragujevački slez“.

Na teritoriji našeg grada postojala je lokalno endemična vrsta Šumadije - Kragujevački slez, nalažen samo u okolini Kragujevca. Posle opisivača, Josifa Pančića, vrsta više nikada nije pronađena. Tragom inspiracije ovom jedinstvenom pojavom u zajednici kojoj pripadamo, kao i prestižnim priznanjem „Zeleni list“ iz akcije Radio Beograda 2 i Pokreta gorana koja postoji 40 godina, čiji su dobitnici Botanička bašta i PRVI PRVI NA SKALI, као cilj je postavljeno pronalaženje "vrste" koja svojim dostignućima nadilazi sredinu i služi kao orijentir u neprestanoj borbi za očuvanje životne sredine, a tako i javnog zdravlja.

Kragujevačka OŠ "Jovan Popović" prvi je dobitnik priznanja "Kragujevački slez" - za aktivnosti na polju podizanja ekološke svesti sprovođenjem više od deset ekoloških projekata, kao najupečatljiviji doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2022. godini.

Petočlani žiri odlučio je da se zahvalnice "Kragujevački slez" dodele neformalnom Udruženju građana "Viša sila", Predškolskoj ustanovi "Vrabac" i novinaru Miroslavu Jovanoviću za doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na teritoriji Kragujevca u protekloj godini.

Akcija će biti nastavljena u 2024. godini.

DETALJNO

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK; 6) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE; 7) NAJPOZNATIJE LEKOVITE GLJIVE II; 8) KOMBUHA (ČAJNA GLJIVA)
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POLENA U FORENZICI; 6) POLEN U FORENZICI; 7) POLEN U FORENZICI II; 8) POLEN U FORENZICI III
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V; 6) LEKOVITO BILJE VI; 7) LEKOVITO BILJE VII; 8) LEKOVITO BILJE VIII
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI; 5) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 6) JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE; 7) EKSPLOATACIJA ENERGIJE I MINERALA - CENA RAZVOJA NA ŠTETU PRIRODE; 8) REKULTIVACIJA - OŽIVLJAVANJE ZEMLJIŠTA IZ PEPELA INDUSTRIJE
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA; 6) TRANSGENE BILJKE; 7) BILJNA MEMORIJA; 8) BILJNI HORMONI
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II; 5) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA III; 6) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA IV; 7) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA V

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU