Biljni hormoni

Biljni hormoni

Završna objava serijala od osam ekolumni

Biljke, kao i životinje i čovek, poseduju svoje hormone. Biljni hormoni (fitohormoni) su organske supstance, male molekulske mase, koje u veoma malim koncentracijama regulišu sve faze rastenja i razvića biljaka. Ne pripadaju hranljivim materijama, ne sintetišu se u posebnim žlezdama, već svaka ćelija u određenoj fazi razvića može postati mesto sinteze hormona, kao što i svaka ćelija može postati ciljano mesto na koje hormon deluje.

Biljni hormoni se svrstavaju u pet osnovnih grupa: auksini, giberelini, citokinini, apscisinska kiselina i etilen.

Auksini su hormoni rasta. Otkriveni su i izolovani iz koleoptila ovsa 1926. godine i bili su prvi pronađeni biljni hormoni. Otkrio ih je naučnik Went, mada zasluge za otkriće pripadaju Čarlsu Darvinu, koji je još 1881. godine započeo sa istraživanjima fototropskih pojava kod biljaka i tako slučajno pronašao supstancu koja je odgovorna za savijanje koleoptila ovsa prema svetlosti. Auksini se sintetišu u vršnim delovima stabla i korena i transportuju se ka bazalnim delovima ovih organa, uslovljavajući izduživanje ćelija, a samim tim i rast biljke. Osim toga imaju ulogu i u obrazovanju adventivnih korenova (rizogeneza), inhibiciji rastenja bočnih pupoljaka (apikalna dominacija), pokretima biljaka pod uticajem svetlosti (fototropizam) i sile gravitacije (geotropizam), stimulaciji opadanja listova i razviću plodova bez prethodnog oplođenja (partenogeneza).

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Biljni hormoni 1-2
Za savijanje vršnih delova biljaka prema svetlosti odgovoran je hormon auksin

Giberelini su otkriveni iste godine kao i auksini, na sasvim drugom kraju sveta. Otkriveni su u Japanu, prilikom proučavanja jedne bolesti pirinča koja se zove bakanae (lude biljke). Naime, bilo je primećeno da se biljke pirinča veoma mnogo izdužuju, a zbog nedovoljno mehaničkih elemenata ne mogu da stoje uspravno, već padaju, i kao polegle biljke ne donose nikakav prinos, zbog čega su se javljali veliki ekonomski gubici. Naučnici su otkrili da su sve bolesne biljke bile zaražene jednom gljivom iz roda Gibberella, koja je produkovala izvesnu supstancu, a ona dovela do naglog izduživanja biljaka. Naučnik Kurosava je izolovao ovu supstancu i nazvao je giberelin, po rodu gljive iz koje potiče.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Biljni hormoni 3-4
Bolest pirinča – bakanae

Od tada pa do danas otkriveno je oko 130 različitih giberelina. Ovi biljni hormoni imaju ulogu u izduživanju biljaka (što naročito dolazi do izražaja kod patuljastih formi), stimulišu klijanje semena, tako što podstiču razgradnju hranljivog tkiva u semenu i na taj način obezbeđuju energiju neophodnu za klijanje, neophodni su za cvetanje biljaka, utiču na determinaciju pola cvetova, podstiču partenogenetsko razviće plodova i mogu da zamene svetlost pri klijanju semena kojima je neophodna svetlost.

Citokinini su biljni hormoni čija je primarna funkcija stimulacija ćelijske deobe (citokineza), po čemu su i dobili ime. Otkriveni su tek 1955. godine, kada je naučnik Miler iz ćelija srži biljke duvana izolovao ovo aktivno jedinjenje. Citokinini su široko rasprostranjeni kod viših biljaka u različitim tkivima i organima. Dominantno mesto sinteze ovog hormona su ćelije korena, kao i nezreli plodovi. Osim uloge u ćelijskoj deobi, citokinini učestvuju i u mnogim drugim fiziološkim procesima biljaka, kao što su: odlaganje starenja biljaka, tako što sprečavaju razgradnju hlorofila, usmeravanje transporta organskih materija ka organima koji su bogati ovim hormonom, stimulacija rastenja mirujućih pupoljaka, debljanje stabla, rastenje listova, inhibicija rasta korena itd.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Biljni hormoni 5
Hemijska struktura citokinina

Apscisinska kiselina (AVA), zajedno sa etilenom, pripada grupi inhibitornih hormona. Ona deluje antagonistički u odnosu na stimulatorne hormone i mnoge fiziološke procese usporava. AVA se drugačije naziva „hormon stresa“, zato što posreduje u mnogobrojnim stresnim situacijama, kada je potrebna adaptacija biljaka na novonastale uslove kako bi opstale. Najznačajnija njena uloga je u zatvaranju stoma kada se javi vodni deficit, kako bi se obustavilo odavanje vode procesom transpiracije i voda sačuvala dok ne nastupe povoljni uslovi. Takođe, ima ulogu u procesima mirovanja i dormancije pupoljaka i semena. Apscisinka kiselina je otkrivena 1964. godine od strane dve grupe naučnika koji su radili potpuno nezavisno jedni od drugih. Prva grupa je bila okupljena oko naučnika Wareinga i oni su ispitivali mirujuće pupoljke breze i javora. Druga grupa, oka naučnika Addicotta, ispitivala je uzroke opadanja nezrelih plodova pamuka. Obe grupe su, u isto vreme, izolavale aktivnu supstancu koja je odgovorna za ove pojave. Prvi su je nazvali dormin, a drugi apscisin. Ubrzo je dokazano da se radi o istoj supstanci, pa je usvojen naziv apscisinska kiselina.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Biljni hormoni 6-7
Pupoljci koji miruju tokom zime i zatvaranje stoma su pod uticajem AVA

Etilen je jedini biljni hormon u gasovitom stanju. Efekti etilena na biljke bili su poznati odavno, iako se tada nije znao njihov uzrok. Tako su još stari Kinezi palili tamjan da bi ubrzali sazrevanje plodova (u tamjanu se nalaze male količine etilena). U XIX veku bilo je opisano nekoliko slučajeva opadanja lišća na uličnim drvoredima, jer je, u blizini, gas za osvetljavanje cureo iz uličnih svetiljki (etilen se nalazi u plinu). Najvažnija uloga etilena je u sazrevanju sočnih plodova. Osim toga, utiče na cvetanje i opadanje plodova, stimuliše procese na kraju vegetacionog perioda, kao što su opadanje lišća i starenje, indukuje adventivne korenove, inhibira rastenje stabla. Posebnu primenu nalazi u voćarstvu, gde se koristi za ubrazano sazrevanje plodova.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Biljni hormoni 8
Etilen se sintetiše u nezrelim plodovima i dovodi do njihovog sazrevanja

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac PMF prof. dr Biljana Bojović
Autor: prof. dr Biljana Bojović

Obradio: Dejan Milošević


BOTANIČKA BAŠTA
KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC
EKOLUMNA
PRVI PRVI NA SKALI: KG VODIČ -
BOTANIČKA BAŠTA

Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI javnosti predstavljaju zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

Dosadašnje objave:

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html