Udruženje PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) registrovano je 2019. godine u cilju obaveštavanja građana o pitanjima od javnog značaja obezbeđivanjem informacija i proizvodnjom sadržaja na multimedijalnom magazinskom veb portalu. Udruženje je nastalo na temeljima portala PRVI PRVI NA SKALI pokrenutog 2014. godine (detaljno o imenu i sadržaju OVDE). 

Zaštita životne sredine je jedna od ključnih oblasti kojoj je posvećen PPNS, vodeći se Ustavom Republike Srbije - Članom 74:



Naša vizija je: Široka mreža korisnika interneta koji raspolažu pouzdanim informacijama sa relevantnog izvora koji štiti pravo građana na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje.

Uz poverenje posetilaca, sadržaji PPNS su doneli više zahvalnica za podršku i priznanja za rad.



U skladu sa Statutom, PPNS pribavlja sredstva od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija, sponzorstava, poklona, finansijskih subvencija, konkurisanja za projekte, pruženih usluga za ostale korisnike, i na druge zakonom dozvoljene načine za obavljanje aktivnosti u skladu sa ciljevima Udruženja.

PPNS poziva svoje pristalice da podrže dalje aktivnosti udruženja uplatom donacije na račun 150-45167-49, do 15. decembra 2021. godine.

Forma uplate donacije:

Donacije prikupljene do 15. decembra koristiće za dalje administrativne, materijalne i druge troškove koji nastaju pri ostvarivanju ciljeva PPNS.

Napomene

• Jednokratna uplata maksimalno 9.000 dinara
• Za uplate preko 5.000 dinara poklon PPNS - majica sa motivima Kragujevca (isporuka u decembru; potreban kontakt-mejl)
• Za ugovaranje dugoročnije podrške naš kontakt je info@prviprvinaskali.com

"RAPORT" POSETIOCIMA

Zašto se obraćamo ovakvim pozivom?

Razvijajući portal više od sedam godina i udruženje od 2019, prateći teme od javnog interesa, a naročito one koje iniciraju sugrađani i sunarodnici, često smo prevazilazili sopstvene kapacitete, od tehničkih do materijalnih.

Jedan izazov smo savladali - uspeli smo da se bolje opremimo, portal smo redizajnirali i učinili ga funkcionalnijim na početku godine.

Sada se posvećujemo formiranju stabilnijeg budžeta kako bismo učvrstili uređivačku samostalnost - koja nema cenu, kao i nezavisnost od politike i kapitala.

Čime smo se bavili, šta smo postigli?

Sledi osvrt na deo obrađenih tema iz skoro 300 članaka u odeljku Ekologija koji su najviše privukli pažnju posetilaca.

Prošlu, 2020. godinu završili smo zvaničnom potvrdom da merenje čestica PM10 i PM2,5 u Kagujevcu ne omogućava rezultate u realnom vremenu - to je, pored ostalog, odgovorila Agencija za zaštitu životne sredine udruženju PPNS posle 11 meseci čekanja i tek po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja (DETALJNO).



JANUAR _{^{(25 OBJAVA)}}

U januaru smo u više navrata ukazivali na aerozagađenje u gradu; ponovili da su pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine; po prijavi građana alarmirali nadležne zbog izručivanja otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac, nakon čega je republički inspektor podneo prijave zbog "odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu", MUP je identifikovao počinioca, istraga je započeta - čekamo epilog; predstavili smo program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021. godini; podsetili na prijave građana u 2020. kroz Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu, partnerskog udruženja Ekomar; osvrnuli se na famozno načelo "Zagađivač plaća", iz središta zakonodavstva EU, koje je izobličeno u praktičnu "dozvolu za trovanje"...

FEBRUAR _{^{(15 OBJAVA)}}

Tokom februara smo predstavili Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu za 2021, preneli molbu savesnih sugrđana: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima, ukazali na đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 koje je kasnije uklonjeno, upoznali javnost da je Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije, upozorili da se izliva fekalna kanalizacija u Šumaričko jezero (što je zaustavljeno, nakon prijave građana)...



MART _{^{(26 OBJAVA)}}

Među objavama u martu bila je ona o deponiji u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi); prikazali smo deponiju u Kragujevcu - pre i posle čišćenja; predočili da je Kragujevcu odobreno preko 24 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a da zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje; zahvaljujući sugrađanima objavili da ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća, da se u Grošnici baca smeća gde ne treba; preneli reči gradonačelnika Dašića: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje; prikazali zagađivanje za koje je odgovorna Energetika i preneli najavu: Energetike da gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas; prikazali smo kako izgleda Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu; govorili na Radiju Zlatousti o zagađenju u Kragujevcu; ispratili aktivnosti partnera: Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada; Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu; preneli podatke Grinpisa: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac...

APRIL _{^{(26 OBJAVA)}}

Aktivnosti u aprilu započeli smo podrškom Ekološkom ustanku ispred Narodne skupštine; predstavili smo Nacrte planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu koji su bili na javnom uvidu; otvorili dve goruće teme u zavičajima: 1) Projekat Rekovac - upozorili na litijumsku groznicu posred plodne zemlje (usledila je serija članaka: Ko to tamo buši, po Levču?; Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju; prihvatili se kooadministriranja FB grupe Neko brine za Levač); 2) Projekat Jadar ozloglašenog Rio Tinta - i podržali ljude odane Zavičajima koji pružaju otpor korporacijama; kandidovali smo Ekomar i Energetiku za Zeleni i Crni list; započeli saradnju sa Eko stražom, promovisali akciju Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj; najavili da Kragujevac izdvaja pet miliona za energetsku tranziciju domaćinstava; predstavili dve aplikacije: Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada i aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha koju je pokrenula Nacionalna ekološka asocijacija...

MAJ _{^{(28 OBJAVA)}}

U maju smo uspostavili saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti - najpre smo podrobno najavili Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?", a potom objavili snimak predavanja: Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva; nastavili smo da pratimo otpor Levčana: U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se; Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja; u ime sugrađana, predali smo peticiju za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka) - Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad; prisustvovali smo javnoj raspravi o Planu kvaliteta vazduha u Kragujevcu, založili se da sanacija pepela, uz prelazak Energetike na gas, uđe u ovaj dokument Grada koji se prosleđuje Republici, kako bi se "u paketu" rešio veliki ekološki problem Kragujevčana - predlog je prihvaćen (detaljno: Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!); objavili smo potvrdu Ministarstva: Otpad u Lepenicu nelegano odlagao Marko trans cargo u vlasništvu Gorana Kojovića; promovisali narednu akciju Zavrni rukave: Košutnjak, 30. maj; pojasnili Izdavanje upotrebne dozvole, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji; uoči leta, podsetili na jedan od najčitanijih članaka: Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda...

JUN _{^{(22 ČLANKA)}}

Jun smo započeli lepom vešću da je prihvaćen naš predlog - udruženje Ekomar je dobitnik Zelenog lista u akciji "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike godine", najstarijoj i najpoznatijoj ekološkoj akciji u našoj zemlji, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine (ispratili smo projekat udruženja o lokalnom registru izvora zagađivanja u Kragujevcu); ukazali smo na kvalitet vazduha u Srbiji i istakli primer našeg grada: Od merenja ka merama - sporna ocena u slučaju Kragujevca; i dalje smo bili uz Levčane (Jadar risorsiz (Australija) cilja Rekovac za istraživanje litijuma, angažuje bivše menadžere Rio Tinta i sa Balkana); predstavili smo Letnji dnevni kamp - Botanička bašta 2021; zahvaljujući ljubaznosti SANU, dobili smo i učinili javno dostupnom analizu projekta Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu; ispratili smo i junsku akciju Zavrni rukave - Košutnjak, 27. jun, Požar na deponiji u Jovanovcu; najavili da Kragujevac izrađuje Plan detaljne regulacije Bešnjaje...

JUL _{^{(24 ČLANKA)}}

Na početku jula objavili smo snimak od koristi za građane i udruženja: Forum Poverenika: Koliko su građanima dostupne informacije o zaštiti životne sredine u Srbiji; našli smo se među 15 udruženja koja su sa Gradom potpisala ugovore za projekte u oblasti zaštite životne sredine - naš ovogodišnji projekat je Kragujevac bez GMO 2021; preneli smo najave Grada i Ministarstva: Ugovorena zamena kotlova u Energetici, ubrzo studija o 40 hiljada tona pepela koja sadrži i obećanje: "Do kraja godine će se izvesti radovi i potpuna zamena kotlova" i ukazali na zakon o ugovaranju; ispratili smo da je procena uticaja na životnu sredinu potrebna Belkalu za prečišćavanje otpadnih voda; za projekte Telekoma i A1 ne treba, čeka se odluka za Bekis Osiride; i u ovom mesecu bilo je sadržaja o Projektu Jadar: Birn: Iz diplomatske depeše - Jadar 2; podržali smo zahev koji se odnosi na novi eko problem u Srbiji: Hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure; objavili smo autorski članak stručnog saradnika portala dr Tatjane Brankov: Vraćaju li se pedesete sa sloganima: Industrija je simbol bogatstva, Poljoprivreda je simbol siromaštva?; utvrdili da su divlje deponije - problem JKP na terenu i grada na konkursu Ministarstva za dodelu sredstava...

AVGUST _{^{(8 ČLANAKA)}}

U avgustu smo, nakon predaha, prosledili do javnosti istraživanje Cinsa: Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu - od gosta na slavi do neprijatelja kao i DW: Litijum iz Nemačke - ekološki besprekoran i jeftin; nastavili da pratimo projekat Ekomara o Lepenici i aktivnosti Grada po pitanju energetske tranzicije; najavili protestna okupljanja u Beogradu - 28. avgusta, 4. i 11. septembra i protest "Odbranimo Rekovac" 3. septembra...

SEPTEMBAR _{^{(23 ČLANKA)}}

U septembru smo najpre predstavili zahtev koji je podnela Energetika za procenu uticaja rekonstrukcije kotlarnice na životnu sredinu, zatim Preliminarne zahteve protesta za bezopasan vazduh koji su se odnosili i na Kragujevac; bili smo u Rekovcu i objavili snimak protesta "Litijum u Levču? Ne! Odbranimo Rekovac!" ("Nije politikanstvo već borba za opstanak naroda"); upoznali Kragujevčane sa konkursom Grada za sufinansiranje energetske efikasnosti porodičnih kuća, kao i sa ugovaranjem zamene kotlova Energetike - rok za završetak radova je 120 dana; podsetili na Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz 2012 - istakli delove o litijumu; objavili komentar prof. dr Dragane Đorđević: Zataškava se zastrašujuća istina koju Rio Tinto sprema Srbiji, odgovor prorektora prof. dr Ratka Ristića ministarki Zorani Mihajlović: Dolazak Rio Tinta je paradigma apokalipse, kao i Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine - sa naznakama o Kragujevcu; ispratili akcije Đačkog parlamenta Eko strit parti i Zavrni rukave na kojoj je sakupljeno 70 džakova smeća sa Hipodroma, konferenciju u Kragujevcu o jačanju cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva, uz to i anketu o stanju voda u Kragujevcu i projekat o uspostavljanju kontinuiranog monitoringa površinskih voda Kragujevca...

OKTOBAR _{^{(31 ČLANAK)}}

Oktobar je bio najproduktivniji mesec. Objavili smo podatke iz projekta o lokalnom registru izvora zagađivanja - šest meseci kasnije (Grad prihvatio inicijativu Ekomara - unaprediće Lokalni registar izvora zagađivanja - LRIZ); nakon pola godine čekanja, i tek uz pomoć Poverenika, uspeli smo da objavimo članak: Mesna zajednica jeste organ vlast - to razume MZ Beloševac, ali ne i MZ Ilićevo; nakon Levčana, podržali smo i meštane Pranjana i Družetića koji oterali nepozvane goste - predstavnike "ćerke firme" Rio Tinta; predstavili rezoluciju iz Strazbura kojom se traži da ekocid, uništavanje čovekove okoline, postane krivično delo; aktivno učestvovali na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca, dostavili više od 20 predloga - detaljno OVDE.

Ispratili smo predavanje SKC-a Uticaj rudarenja na prirodu, kao i razgovore o tekućim vodama Kragujevačke kotline (onlajn predavanje); preneli komentar prof. dr Snežane Simić: Otpadna voda-potok-jezero u Šumaricama!? (2020/2021); obeležili početak grejne sezone Energetike i podsetili na neostvarenu najavu funkcionera iz ovog DOO i lokalne samouprave: "Ceo posao mora da bude završen najkasnije do 1. novembra 2021. godine, odnosno do početka sledeće grejne sezone"; predočili zahtev preduzeća Rio Sava za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje priključnog razvodnog postrojenja 110kv Jadar i dalekovoda, kao i dokument Unicefa: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji; novost iz Levča bila je da su žitelji Dragova sprečili pristup zemljištu za rudarsko istraživanje; zbog sve brutalnijeg ugrožavanja životne sredine na našoj teritoriji, obradili smo Ustav Republike Srbije: Zdrava životna sredina; Sloboda preduzetništva - koji nas sve obavezuje da budemo zaštitnici okoline; povodom predstavljanja Studije ekonomskog uticaja Projekta Jadar u Privrednoj komori Srbije, na kojoj su pitanja novinara bila nepoželjna, zatražili smo taj dokument od ove nacionalne institucije...

NOVEMBAR _{^{(27 ČLANAKA)}}

U tekućem mesecu, vest iz Levča bila je da se eksploatacija litijuma našla na dnevnom redu sednice SO Rekovac (Odbornici SO Rekovac jednoglasno protiv istraživanja litijuma; Bilo koji rudnik, a pogotovo rudnik litijuma, bio bi poguban za ceo Levač - Ljubiša Stevanović, direktor Poljoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu) - takođe smo zvanično zatražili dokumenta od javnog značaja; zabeležili smo da dok korporacije stežu obruč oko lokalnih stanovnika, oni uzvraćaju udarac udruživanjem - Osnovan Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS); Energetika se svojim (ne)činjenjem i dalje nametala kao tema: Nesvakidašnji dim iz Energetike prijavljen nadležnima, prva reagovala načelnica Okruga: Ne posedujemo traženu informaciju; Tamna strana grejanja u Kragujevcu ali i shvatanja slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja; Kabinet gradonačelnika Kragujevca najavio vanredni inspekcijski nadzor Energetike - povodom zagađenja 31. oktobra.



Mesec su obeležili i zemljotresi u Srbiji - od Knića (MZ Balosave), preko Brusa (Sudimlje), do pet potresa 7. novembra; preneli smo u celini stav Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) o realizaciji prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita "Jadar"; iz ekskluzivnih materijala, rasvetlili smo neke mitove o litijumu - Studija izvodljivosti Jadar: Mineralni resursi litijuma u svetu 80Mt, u Srbiji 1Mt) i Zabrinjavajući projekti spram "ružičste prezentacije iskustava Rio Tinta u svetu" (iz predavanja prof. dr Ratka Ristića u SANU 6. maja 2021); alarmirali širu javnost povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji (88. sednica Vlade, 3. 11. 2021); učestvovali u prikupljanje potpisa za unapređenje stanja vodenih površina u Kragujevcu; upozorili ponovo na kvalitet vazduha u Kragujevcu koji u pojedinim danima predstavlja opasnost za javno zdravlje, kao 13. novembra u 16 časova, na osnovu podataka Iqair.com i kriterijuma Air Quality Now; uputili smo zahtev za RTS - ugovor o oglašavanju Rio Tinta, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; objavili u celini snimak majskog skupa u SANU, uključujući apstrakte uz sva predavanja; preveli smo i objavili "dokumente iz Brisela" o Rio Tintu u Srbiji, kao i saznanje, koje nam je zvanično potvrđeno, da je Privredna komora Srbije bila "logistička podrška" za promociju Studije Rio Tinta; prikazali smo spot koji se nije našao na programima RTS - Srbija nije na prodaju! Rio Tinto, marš sa Drine!; podržali zavičajna udruženja SEOS koja ustaju protiv predloga zakona o eksproprijaciji - pretnje po opstanak "običnog čoveka" na svom ognjištu (prosledili poziv na protest zakazan za 24. novembar ispred Predsedništva), preneli stav Princeze Ljubica Karađorđević: Zašto da postanemo deponija Evrope?, doznali smo i podelili sa posetiocima: RTS emituje spotove Rio Tinta na osnovu ugovora sa agencijom Medija pul, objavili smo ko su najveći zagađivači u Srbiji PM česticama, arsenom, sumpornim i azotnim oksidima...

I DALJE O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Ove godine prioritetna tema za angažovanje udruženja bila je zaštita životne sredine i tako ostaje nadalje.

To uključuje i zalaganje od 2013. godine za Srbiju bez GMO, za prehrambeni suverenitet naše zemlje. Bili smo kopredlagači Deklaracije o GMO za teritoriju Kragujevca (usvojena je, kao i u još 136 od 169 lokalnih samouprava), od 2016. do 2019. svake godine smo organizovali predavanje, tribine i marševe za Srbiju bez GMO (istovremeno sa globalnim protiv Monsanta), a nakon formalnog osnivanja udruženja sprovodimo projekte o GMO uz sufinansiranje iz gradskog budžeta (2020, 2021).

Uz portal, administrirali smo FB stranicu Srbija bez GMO i FB grupu Kragujevac bez GMO.

^{PODSADRŽAJI PPNS: O GMO; DOKUMENTI; SVET; EVROPA; SRBIJA; GRADOVI I OPŠTINE; KRAGUJEVAC BEZ GMO; VIDEO}

Agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine ne zaboravljamo, niti opraštamo. Ažurirali smo odeljak Bombardovanje 1999, učestvovali u stvaranju fotomonografije "1999" (celina: "Ukazivanje stručnjaka na posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999").



U saradnji sa Radio Beogradom 2 redovno smo objavljivali izdanja ekološkog magazina "Čekajući vetar" koji uređuje i vodi Aleksandra Vukićević.



DREN PPNS

U odeljku posvećenom zdravlju čuvamo Savete nutrionista; Savete fizioterapeuta; Savete farmaceuta; Savete veterinara, imamo članke o zavisnosti. Pripremili smo i do kraja meseca pokrećemo novu celinu - Fitnes saveti. 



KULTURA, SPORT, AKCIJE - NA PPNS

U obimu koji omogućavaju kapaciteti udruženja, ali i epidemiološka situacija, ispratili smo dešavanja u kulturi i sportu u Kragujevcu, kao i akcije sugrađana, od humanitarih do ekoloških.

Tako smo, uz redovno promovisanje repertoara Pozorišta za decu (sa poklon-ulaznicama) i Knjaževsko-srpskog teatra, bili podrška Internacionalnom festivalu umetnika harmonike, Oktobarskim svečanostima, Joakimfestu, reditelju Gordanu Matiću, mladom violinisti Urošu Adamoviću, Noći istraživača, Internacionalnom festivalu kamerne muzike "Convivium Musicum", Festivalu dečjeg književnog stvaralaštva, filmu "Jad" (poslednja uloga Bratislava Slavkovića Keše), Internacionalnom džez-festivalu Kragujevac, Kragujevačkom uličnom bioskopu, Filmskoj radionici Frka, Fijakerijadi Jovanovac, Arsenal festu, Internacionalnom festivalu "Isidora Žebeljan", Festivalu muzičkog filma, Šumadijskom internacionalnom filmskom festivalu, Joakimovim danima, Majskim svečanostima, Susretima profesionalnih pozorišta Srbije, Danima kragujevačke knjige, aktivnostima Crvenog krsta, udruženja Ahava, Supermama, Kancelarije za mlade, Đačkog parlamenta, Saveza slepih..., promociji knjige "Staro vojničko groblje u kragujevačkim Šumaricama" koju uskoro feljtonski predstavljamo na portalu.

I tokom 2021. smo obogaćivali Galeriju PPNS, u kojoj čuvamo foto-uspomene od 2014. godine (trenutno sadrži 400 albuma).

Od pokretanja portala 2014, iz meseca u mesec promovišemo čitanje. Kao partner Narodne biblioteke, objavljujemo "Naslove iz Biblioteke" - liste preporučenih naslova za čitanje u tekućem mesecu i najčitanijih naslova iz prethodnog meseca, namenje i odraslim čitaocima i deci; održavamo arhivu Autori i izdanja Kragujevca; u odeljku KG vodič imamo izdanja: Kragujevac za početnike i starosedeoce; Šumadija i Pomoravlje - duša Srbije; Prestoni Kragujevac; takođe i sadržaje iz Istorijskog arhiva Šumadije.



Zvanični smo partner Narodne biblioteke Vuk Karadžić, SPD Radnički, studentske organizacije Ajsek,  podržavamo Narodnu inicijativu za uvođenje Amber alert sistema, a naši zaštitnici, oslonac od osnivanja, su: Aleksandra Ninković Tašić, Igor Jurić, Olivera Miloš Todorović, prof. dr Tatjana Brankov, Dejan Ristić, Tatjana Janković, prof. Miladin Ševarlić, Aleksandra Vukićević, Milutin Stefanović, Sanja Kaličanin, Goran Ilić, Zoran Jovanović, Gordan Matić..., besmrtni Zoran Modli.

RADION PPNS

Gajili smo autorstvo i u radijskom formatu. Iz meseca u mesec smo odašiljali zvučne zapise posvećene rokenrolu (ekskluzivno na PPNS čuo se izbor muzike Stanislava Žabića iz SAD - Mali svetionik (The Little Lighthouse), Mome Rajina - Sredinom ulice, Zorana Paunovića - Let It Roll) i pristojnoj zabavi (na portalu su od 2014. i izdanja kultne emisije Oblak u bermudama Darka Dače Kocjana).

Čuvamo sećanje na prijatelja i kolegu Zorana Modlija, arhivom izdanja "Zakon akcije i reakcije" na PPNS i "Zoran Modli - FB grupom sećanja".



IZ STATISTIKE GUGLA

Do sada smo ostvarili tri miliona prikaza stranica, 1.700.000 korisnika je posetilo naš portal, iz tzv. organskih poseta, bez pospešivanja oglašavanjem. Za PPNS, kao adresu na internetu, zna se u 202 zemlje (najviše posetilaca imamo iz Srbije, SAD, BiH, Nemačke, Švedske, Crne Gore, Austrije, Švajcarske, Irske, Hrvatske, Slovenije...) i 12.000 gradova sveta (deset gradova sa najviše posetilaca su: Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Čačak, Podgorica, Ešburn, Beč, Forest Siti, Stokholm) - pokazuje analitika Gugla.

Prikaz posetilaca portala po uzrastu i polu:

Od maja 2014. do novembra 2021, među najčitanijim člancima na portalu su:

1. Za potrošače: Kome i kako uložiti prijavu kada se obraćate Tržišnoj inspekciji, vaša prava, prepoznavanje nepoštenog poslovanja; Primer kako treba da izgleda obrazac za prigovor/reklamaciju; Pojašnjenje pojma saobraznosti, garancije i postupka reklamacije propisanim Zakonom o zaštiti potrošača
2. Travar Oliver Stanojević: Kako da pročistite telo i dušu
3. Detinjci; Materice; Oci
4. Kalendar događaja u Kragujevcu
5. Saveti fizioterapeuta: Prelom radijusa na tipičnom mestu; Bol u zadnjem delu pete; Spinalna stenoza; Zgrčeni mišići vrata
6. Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
7. Zakazivanje termina za lične karte i pasoše SMS-om i preko interneta
8. Mapa NATO iz 1999: Gde je padao osiromašeni uranijum
9. Oblak u bermudama
10. Ishrana i heliko-bakterija
11. Profesor Slobodan Savić o ozoniraju krvi Željka Mitrovića: Sramota koju treba zaustaviti
12. Deca ne mogu da postoje ako ne postoji muško i žensko - Dragoljub Ljubičić Mićko (Lični stav)
13. Prikupljajmo plastične čepove - obezbedimo invalidska kolica

Sve pobrojano su motivi za dalje istrajavanje na putu koji je prokrčen poverenjem javnosti.

Ukoliko u radu portala prepoznajete opšti interes, podržavate naše ciljeve i pristup temama, unapred smo zahvalni za podršku povodom koje smo se obratili.